(ФОТО) И КАМЕН "ОМЕКША" У ЊЕНИМ РУКАМА! Љиљана из Чачка ствара прелепе и НЕОБИЧНЕ СЛИКЕ, а користи само један материјал (ФОТО)

„Звук звецкања камена је нешто што ме испуњава. Док радим, уживам. Ово је мој радни простор где ја делим љубав са каменом. Уживам у звуку, уживам у његовим бојама и правим своја мала нова дела. Сваки каменчић наћи ће неку своју примену. Наћи ће неко своје место, нову причу. Даћу му душу, а он мени љубав,” рекла је за РИНУ ова Чачанка која камену даје, како каже, живот у покрету.

​Љиља Ристић је рођена Чачанка која звук звецкања и облик камена претвара у слике које говоре више од речи.

„Ја сам заволела каменчиће и пронашла сам са њима једну лепу сарадњу. Па сам дошла до одређених фигурина. Годинама правим те малене фигурице. Камен ми је инспирација“, кроз осмех објашњава ова даровита уметница.

Постоје људи дубоко везани за природу, као што је Љиља, али она јој на сликовит и креативан начин узвраћа пружено.

Природа је за ову уметницу кључ који је води кроз њен свет, а у том стварању посебно је одушевљавају боје и глаткоћа камена.

„Камен нам је дао много, као деци Лего. Данас је за мене то игра камена, природни Лего”, прича она.

Каменчићи са разних обала и путева, које је природа годинама и вековима обликовала, стижу на Љиљин длан и добијају нови живот.

„Иначе волим да путујем и са тих путовања по неки каменчић донесем као сувенир и успомену. Потом, ето, нађем и њему примену, а моји драги пријатељи и познаници који знају шта радим, кажу да ми је најлепши поклон донети управо каменчић“, објаснила је кроз осмех Љиљана.

Кроз сваку слику ове уметнице прожима се љубав као дар.

„Неке слике имају доста мање камења које сам искористила у раду. Рецимо, три или четири камена чине једну фигуру, до пет. Међутим, на појединим сликама можемо видети нешто више каменчића. Рецимо, на једној од омиљених слика могу се видети заљубљени људи, породични људи, а симбол срца у ноћи представља љубав уместо месеца“, препричава једну од својих слика.

Дакле, сви знају да камен ћути вековима, али тек када му приђете ближе, можете видети да пише много више прича од бројних књига.

У Љиљиним рукама камен престаје да буде неми сведок природе и постаје носилац емоције, успомена и порука. Њена уметност нас подсећа да је понекад довољно застати, погледати ситнице и у њима пронаћи читав један свет.