(ВИДЕО) ИВАНА ЈЕ ЗА ТРИ ГОДИНЕ САКУПИЛА 70 БАРБИКА! У њеној витрини су и колекционарске и оне из детињства

Неке су из осамдесетих и деведесетих, неке су са краја деведесетих и почетка двехиљадитих, неке су најновије и инклузивне, а неке чекају купање, чешљање и чувену "прокувану воду" која, како каже власница ове колекције, решава скоро све. Све заједно изгледа као најшљокичавија, најрозе витрина у граду, али и као мали приватни музеј детињства, поп културе и једне идеје која је одавно превазишла етикету "пластичне лутке".

Ивана Петровић из Београда има 39 година, троје деце, два дечака од 10 и 7 година и ћерку од годину и по дана. Већ три године колекционарка је Барбика и свега онога што иде уз њих, од албума са сличицама до књига, укључујући и једну посебну, ону са потписом Рут Хендлер, жене која је створила Бaрби.

"Све је почело од лутке коју сам добила на поклон. Моја сестра је знала да ја желим да скупљам лутке па ми је зато њу купила. Она је била у Америци и донела ми је оданде."

Има нешто у тој реченици што звучи као почетак свих великих љубави. Једна лутка, један поклон, један импулс и једна идеја која се у почетку држи под контролом. Јер сви ми знамо тај тренутак самопоуздања када кажемо "то је то, нећу више", а онда се деси живот, еБаy, носталгија и нека нова лутка која нам намигне са екрана.

"И онда сам њу пар година, само сам њу имала, па сам онда размишљала, кад већ имам њу могла бих да набавим лутке које сам имала као мала. Пошто моје лутке, оригиналне, нису преживеле моје детињство и моју игру. Постале су "Wеирд Барбие", као ова "Wеирд Барбие" из филма. И ништа, онда сам прво набавила те четири лутке које сам имала као мала. И онда сам рекла то је то, нећу више да купујем, довољно ми је да имам те своје лутке из детињства."

План је био јасан. Четири лутке из детињства и крај. Али онда се појави она. Прва Барби.

"Међутим, онда нађем ову лутку, ово је репродукција прве Барби из 1959. године. Онда сам њу купила, њу сам нашла на еБаy-у али у Грчкој."

Колекционарски живот је често логистика. Мало ловиш повољну поштарину, мало копаш по огласима, мало се надаш да те неће "убити" цена слања. Ивана има и тај практични део приче, онај који зна сваки колекционар: није проблем наћи лутку, проблем је довести је кући.

"Углавном сам почела тако што сам на еБаy-у прво нашла неке лутке. Тражила, с тим што треба мало да се потрудите да копате док пронађете нешто са повољном ценом слања, то је мало незгодно. А пошто мој муж иде повремено пословно у Америку, онда ми он доноси."

Једна од њених лутака из детињства стигла је из Италије, неотворена у кутији. И ту долазимо до момента који ће свако ко икад чува ствари "за вредност" доживети као хорор, а Ивана као задовољство.

"Ево у априлу ће бити три године како сам почела са тим. Ово је једна од мојих лутака из детињства. Њу сам нашла исто на еБаy-у али у Италији. Тако да је она стигла из Италије, неотворена у кутији. Ја иначе не држим своје лутке у кутијама, мени је то греота невиђена. И онда се увек волим да се шалим, сваки пут када ја поцепам неку кутију из осамдесетих, неки озбиљнији колекционар од мене доживи мини срчани удар, " каже Ивана кроз осмех док у крилу држи Барби у пуфнастој розе хаљини.

У витрини их је око 70, али као и у свакој колекцији, постоји и "други спрат", онај који чека ред. Лутке које су дошле у лошијем стању, оне које траже спа третман, нову косу или ситне поправке.

"Ако рачунам од ових што су изложене, не рачунам ове што су за сређивање, оне тек треба да дођу на ред. Имам и те неке у мало лошијем стању које чекају своје прање, сређивање, поправљање врата, можда и мењање косе, неке чекају замену косе пошто је коса у толико лошем стању да мора да се промени. Али 70 нека буде од ових које су изложене, колекционарске да кажемо."

На питање по ком критеријуму бира лутке, Ивана звучи као већина нас када прича о плановима: у теорији строго, у пракси емотивно и непредвидиво. Почела је са јасним циљем, осамдесете и деведесете, јер то су године које миришу на детињство. Онда су у причу ушле и нове линије, оне које враћају тај "прави дух Барби" који она воли.

"Па ја сам се ту доста разлетела. Ја сам прво имала врло јасан циљ, мој циљ је био да скупљам само Барбике из осамдесетих и деведесетих година, јер је то оно што обележава моје детињство и то су ми најлепше Барбике из тог периода. Међутим, прво сам почела тако, осамдесете и деведесете, па сам онда на крају купила и неке из ове најновије, зато што ми се допада та линија. Имају тај Барби дух, онај који прави дух Барби који ја волим."

Омиљена лутка у колекцији, каже Ивана, јесте управо та прва Барби, репродукција из 1959. године. Не због цене, него због емоције и симболике.

"Омиљена лутка ми је вероватно ова прва Барби из 1959. Тачније ова моја репродукција. Зато што је од ње све почело и некако кад видим овај репић и ове шишкице, то ми је онако баш буди неку посебну емоцију."

Колекционарски највреднија у њеној колекцији је, како каже, "Мадаме ду Барбие", дизајн Боба Мекија, легендарног дизајнера. Ивана на ту тему говори као неко ко зна да гламур није само шљокица, већ занат.

"Она је вероватно највреднија у мојој колекцији. Има далеко вреднијих лутака од ње, али она је дизајн Боб Мекија који је иначе, познат дизајнер, он је био један од дизајнера за Шер, неке њене најиконичније изгледе је баш он радио, сигурно бисте препознали. И његове лутке су савршенство. Ја нажалост имам само две његове лутке, али ова је вероватно из моје колекције највреднија."

Ивана открива и да скупљање може бити скуп хоби. Тако неке брендиране Барбике које су дизајнирали Диор или Шанел могу да коштају и по 900 долара. Ипак, то је само од дизајнерских примерака. Неке које имају већу колекционарску вредност иду и до 2.500 долара, али истиче да је најскупља Барби икада коштала више од 300.000 долара и продата је на аукцији. Вредност те Барби се састоји у томе што је произведена само та једна на свету, а и носила је накит направљен од правих дијаманта.

У једној витрини лако је замислити да је највредније оно што сија најјаче. Али Ивана каже да њен најдрагоценији комад колекције није лутка, него књига, и то она која има и тежину историје.

"А мени лично нешто највредније из моје колекције је ова књига Рут Хендлер. Писала је наравно уз помоћ једна жена пошто није писац по дифолту. И она овде пише о свом путовању кроз цео овај бизнис и како је почела са Барби и шта је после преживљавала. Она је иначе имала и рак дојке и осмислила је протезу за груди када жена уради мастектомију. Тако да сам због тога још већи фан. И онај разлог због ког је мени ова књига посебно драга је што ја у овој књизи имам њен потпис."