СЛАЛИ МОЗГОВЕ ИЗ СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ У АМЕРИКУ: Језиво откриће из Епстајнових досијеа

Северна Македонија се помиње и у недавно објављеним документима Министарства правде САД у вези са Епстајном, осуђеним за трговину децом и сексуално злостављање, у имејлу упућеном Ајку Грофу, оснивачу инвестиционе фирме Tourmaline Partners, у којем се цитира истрага Bloomberg Businessweek новинара Синтије Кунс и Роберта Лагрета, пренео је Дојче Веле.

У оквиру пројекта, амерички научници повезани са Универзитетом Колумбија формирали су велику банку људских мозгова намењену истраживању самоубистава, шизофреније и других психијатријских поремећаја. Збирка обухвата око 1.000 мозгова, неке од особа које су извршиле самоубиство, а неке из контролних узорака.

У том контексту помиње се и Северна Македонија, која је допринела узорцима. У извештају се наводи да је мозак узиман након смрти, одмах замрзаван и транспортован у Сједињене Државе под строгом контролом, где је архивиран и обележен QR кодовима. Постојали су строги протоколи - Мозак је транспортован у контролисаним условима, пакован у посебне контејнере и чуван на температури од -80 степени Целзијуса.

Професор Алексеј Дума, бивши директор Института за судску медицину у Скопљу, објашњава колико је узорака и у које сврхе послато из Македоније у Сједињене Државе.

Дума наводи да је реч о међународном пројекту, у којем је земља учествовала слањем 10 до 15 узорака. Процедура слања узорака у Сједињене Државе спроведена је према веома строгим правилима и контролама. Сваки узорак морао је да одобре македонски и амерички етички комитети.

"Узорци су путовали углавном легално авионом, прошли су царину и имали су комплетну документацију за себе. Без дозволе, узорак није могао да уђе у Сједињене Државе", децидан је Дума, одбацујући могућност профитирања од целог поступка.

Такође истиче да се бројка од 1.000 мозгова не односи на македонске узорке, већ на целу колекцију из више земаља. Македонија је сваке године давала око 10-15 узорака.

"С обзиром на то да смо сваке године имали 300 до 350 обдукција из свих друштвених слојева, питање је колико их је умрло услед самоубиства. На крају се број своди на 10-15 случајева", каже Дума.

Не сећа се да ли је за интервенцију у то време била потребна дозвола породица или само сагласност Етичког комитета и информативно писмо.

Рад МАНУ из јула 2014. године, који су написали Горазд Росоклија, професор на Универзитету Колумбија, Алексеј Дума, бивши директор судске медицине, и Ендру Џ. Дворк, објављен је на веб-сајту Националне медицинске библиотеке САД.

Рад описује вишегодишњу сарадњу између Универзитета Колумбија и Института за судску медицину у Скопљу, која је започела 1996. године са циљем проучавања промена на мозгу код шизофреније и самоубиства.

Горазд Росоклија се наводи као главна веза између Универзитета Колумбија и македонских институција. Често је путовао у Северну Македонију, организовао административне процесе и играо важну улогу у одобравању извоза биолошких узорака.

Медији су 2010. године известили да ванредни професор психијатрије на Универзитету Колумбија, др Горазд Росоклија, активно ради на отварању центра за психијатријске болести у Македонији, првог те врсте, са циљем пружања тачне дијагностике и модерних метода истраживања.

У интервјуу за Глас Америке, Росоклија је касније открио да је такође био иницијатор пројекта који финансира Национални институт за здравље САД (НИХ) за отварање центра за електронску микроскопију у Македонији. Центар је требало да омогући проучавање ултраструктуре можданог ткива код пацијената са шизофренијом.

Мозоци од обдукциска сала во Скопје до лаборатории во САД https://t.co/jPpj6tMLX4

— Marcus Aurelius (@MAurelij49751) February 2, 2026

Професор Дума, са ове временске дистанце, каже да су добили занимљиве податке о шизофренији и њеној вези са самоубиством.

"Наш део је био да радимо на морфологији да ли постоји нека промена у мозгу која је карактеристична за самоубиства. Штавише, други универзитет је радио на проналажењу лекова".

Дума је уверен да је пројекат дао важне научне резултате: "развијене су методе за препознавање морфолошких промена код самоубиства; добијена су нова сазнања о вези између шизофреније и самоубиства; резултати су коришћени у бројним међународним студијама; Македонија је добила опрему, лабораторије и могућност докторских студија за младе научнике".

Telegraf.rs/DW