Ову српску светињу посећују чак и муслимани ПРИЉУБЉЕН УЗ СУРОВУ ЛИТИЦУ, овај манастир је познат по ИСЦЕЛИТЕЉСКИМ ЧУДИМА: Нестварне слике с тромеђе (ФОТО)
ТУТИН: Приљубљен уз стену, чудо архитектуре и Божија кућа, манастир Црна Река у селу Рибариће код Тутина смештен на тромеђи Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара једна је од највећих српских светиња.
Не зна се тачно када је саграђен, али неприступачан кањон Црне Реке сведочи да неимарима није било лако, али ко у чуда верује тај чуда и ствара.
Када је био угрожен манастир Студеница, 1687. године, у Црну реку пренете су мошти Стефана Првовенчаног и манастирске драгоцености и ту су боравиле девет година.
Манастир је направљен да буде испосница, у којој ће се монаси сами молити, скривени од света. Због тога о манастиру нема много записа. Не зна се тачно када је направљен. Историчари тврде, крај 14. или почетак 15. века. За чуда која су се десила у овом манастиру чуло се свуда у свету. Овде су многи долазили како би се излечили. Према причама, овде су долазили духовно обелели, тешко покретни али и нероткиње. Верује се да је вода која цури низ зидове лековита, а мошти свеца Петра Коришког чудотворне, каже за РИНУ Сабахудин Абдагић туристички водич са Пештера.
Верује се да су сви ицелитељски резултати записани у манастирским књигама, а према причама мештана у манастир неретко долазе и девојке којима не полази за руком да пронађу сродну душу. Записа о „сродним душама“ нема у књигама, али те приче круже од уста до уста, као и оне о лечењу тешких бољки. Легенда такође каже, да упркос томе што је ова светиња на јако неприступачном терену, више пута нашла се на удару освајачке војске.
Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве. Манастир је мушки и о њему брину монаси. Верује се да је пећина у којој је богомоља манастира смештена, освећена подвизима и молитвама великог српског чудотворца – светог Јоаникија Девичког. До манастира се стиже мало дорађеним макадамским путем, на сат и по од Рибарића, али то не смета бројним ходочасницима да походе ову светињу, каже наш саговорник.
На Петровдан, сваког 12. јула, у години код манастира се прави Сабор и тада долазе људи из целог света. Долазе православци, и муслимани, да нађу богоугодни мир и лек за своју невољу. Према речима мештана, манастир живи од продаје воштаних свећа, које сами монаси праве недалеко од манастира. Такође монаси су неретко сами знали и да нешто граде, јер међу њима има лекара, архитеката, професора, али и занатлија.
