Верује се да ћете повредити свеца ЕВО ШТА СУТРА НИКАКО НЕ БИ ТРЕБАЛО УЗИМАТИ У РУКЕ Обележава се успомена на Светог свештеномученика Климента, ЈЕДНУ СТВАР гледајте да избегнете
Српска православна црква и њени верници сутра, 5. фебруара, обележавају успомену на Светог свештеномученика Климента Анкирског.
Овај дан не само да подсећа на лик и дело овог свеца, већ и на обичаје и веровања која су везана за њега, а која народ широм Србије поштује.
Рођен је 258. године у Анкири, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Његова мајка Ефросинија, дубоко побожна жена, још у детињству му је прорекла мученичку судбину. Преминула је када је Климент имао свега дванаест година, оставивши га да сам настави пут вере који ће бити испуњен патњом, али и духовном снагом.
Већи део свог живота провео је у затворима, изложен мучењима и понижењима због хришћанске вере, због чега је у народу остао упамћен као симбол истрајности и жртве.
Народна веровања и обичаји
Иако овај празник није означен као велики црквени дан, у многим крајевима Србије сачувани су посебни обичаји. Најпознатије веровање односи се на избегавање коришћења ножева, маказа и других оштрих предмета.
Према народном предању, на овај дан не би требало симболично "повређивати" ране Светог Климента, који је током живота био везиван, мучен и физички злостављан.
Због тога се домаћице труде да послове који захтевају сечење обаве унапред, а верници избегавају све радње које подсећају на страдање светитеља.
У народу се верује да би овај дан требало провести у миру. Избегава се тежак физички рад, велико спремање куће, дворишта или имања. Иако није строги празник, сматра се да Свети Климент тражи тишину, сабраност и заједништво.
Зато се препоручује да се време посвети породици, пријатељима, молитви и тихом сећању на живот и дела свештеномученика који је веру ставио изнад сопственог страдања.
У црквеној беседи која се изговара на овај дан посебно се истиче духовна награда мученика. У њој се наводи:
"А који се удостоје добити онај свет, више не могу умрети, јер су као анђели."
Ове речи подсећају вернике да мучеништво није крај, већ прелазак у вечни живот. Светитељи попут Климента, кроз жртву и веру, задобијају бесмртност и улазе у Царство небеско, где више нема бола ни страдања, пише портал Она.