ОВДЕ СЕ НЕ ПИТА „ДА ЛИ“, ВЕЋ „КОЛИКО ДА СЕ ПОНЕСЕ“!
(ФОТО) У МАЧКАТУ СЕ НЕ ДИШЕ, САМО МИРИШЕ! Пршута и сланина преплавиле село, хиљаде људи дошле да пробају најбоље домаће ђаконије
Сајам сухомеснатих производа познатији као Пршутијада, која се одржава 24 пут, у златиборском селу Мачкат, почела је здравицом дечака Тодора Делића.
- Дико наша, наздравље ти ова чаша... Огњиште ти чували част и образ рода и својег порода, и штале, и кошаре, и торови и обори. Све ти пуно било и рикало, скичало, мекетало, блејало, кокодакало... Салаши и амбари препунити били, мишеви се гостили, никада не постили, мачке вредно радиле па се њима сладиле! Живели!- наздравио је млади Тодор.
Десетина излагача већ је спремна да понуди своје сухомеснате ђаконије током наредна три дана. Јована Радојичић, чије је домаћинство ове године проглашено за најбоље у производњи свињске пршуте, а прошле године говеђе пршуте, каже да је потребно пуно рада и труда, и да се око два месеца спремају овај сајам. Њено задовољство освојеном наградом је превелико.
- Ово је пре свега породична награда, јер се сви у кући бавимо овим послом. Први је почео прадеда Велимир, наставио деда Живорад, па тата Александар и мајка Косана, а ту смо и моја двојица браће Вељко и Страхиња, сестра Софија и ја - каже Јована.
Овај посао, према њеним речима, није нимало лак.
- Тежак је то посао, мора свакодневно да се ради, сваког дана да се устане рано, да се наложи ватра, да се оде на пијацу, врати кући, да се опет све то посоли, наниже, треба доста труда, али опет када радимо сви заједно у кући, све је доста лакше. А најбоље је куповати сировину од људи који живе бизу нас, који узгајају стоку. Овај сајам нам значи доста, поготову ове награде, јер људи са стране чују за то и препознају нас на другим манифестацијама - каже Јована.
Најбољи произвођач говеђе пршуте на овогодишњој Пршутијади је производња породице Радомира Шопаловића из Мачката, док је сланина из ове куће освојила друго место. Као и у многим домаћинствима и овде производња сувог меса има дугу традицију.
- Још деда Милојко је кренуо са овим послом и био међу првима. Имао је кућу, шталу и сушару, а затим је мој отац Радомир направио касапницу и модернизовао целу причу. Сада ми наследници идемо напред, али све придржавајући се традиције - каже Радомиров син Небојша, који са супругом Сањом вредно служи посетиоце сајма.
Небојша, који је већ добро савладао овај посао, каже да би пршута била добра и квалитетна прво мора месо да буде квалитетно и добро, и свеже.
- Друго, што утиче на квалитет пршуте је наша рецептура, али и наш крај познат по ружи вертрова. И на крају не сме се журити са целим тим током производње. Месо мора да се добро усоли, да тако одстоји, па добро да се расоли, на сушењу да буде у почетку јако слабо ватра, а после мало јача. Сушење зависи од комада, а ниједно месо није исто. Кад је хладније време сушење траје и до месец дана. Најбољи су волови од 4 до 5 годину. Ми имамо доста наших бикова, а ове године смо кренули и мало другачије, држимо јунице и краве, у систему испуст, без концетрата и силаже. То ће направит мало већу разлику - каже Небојша.
Слађана Шопаловић из домаћинства Драгомира Шопаловића, каже да се већ 40 година бави овом производњом, да су она и супруг друга генерација, а посао наставлају наследници. Њихове стеље су посебно привукле пажњу посетилаца.
- За стељу је најбоља овца од 60 до 70 кг. Када се закоље поваде се све кости, тако да остане цела овца. У соли стоји око 7 дана и после се расоили у води да не би била преслана, а затим се ставља у сушару. Да би стеља остала широка, да се не би скупила, позади стављамо дреново дрво од краја до краја. Тако се суши 15 до 20 дана - каже Слађана Шопаловић.
Пажњу је привукао и највећи комад сланине на Пршутијади. Његов власник каже да је настао од свиње тешке 300 кг.
Цене: говеђа пршута 3.000 динара, свињска пршута 1.800 динара, сланина и кобасица по 1.400 динара, стеља 2.400 до 2.500 динара, чварци од 1.600 до 1.700 динара, кавурма и пихтије по 800 динара. Посетиоци се могу почастити и прасећим и и јагњећим печењем, које кошта 2.500, односно 3.000 динара по кг, а док порција купуса или сарми кошта 800 динара и кувана коленица 1.500 динара.
Стручни жири имао тежак посао
Најбоља говеђа пршута је Радомира Шопаловића из Мачката, друго место је пршута Митра Марића из Мачката и треће место је Александра Челиковића из Качера.
Најбоља свињска пршута је Косане Радојичић из Мачката, сребрну медаљу је освојила Јелена Стојановића из Мачката и бронзана медаља је припала Илији Стојановићу из Криве Реке.
Најбоља сланина је Николе Брковића из Качера, друго место је припало Радомиру Шопаловићу из Мачката и треће место припада Петру Шопаловићу из Мачката.
У категорији производње стеље златну медаљу је освојио је Владимир Анџић из Мачката, други је Петар Шопаловић из Мачката и трећи Драган Стојановић из Мачката.
Најбољу кобасицу прави Марко Стојановић из Мачката, друго место је припало Николи Брковићу и треће место је припало Јелени Стојановић из Мачката.
Стаматовић: Сами смо изабрали наш пут
Манифестацију је свечано отворио председник општине Милан Стаматовић, који је поручио да као носиоци локалне власти имају обавезу дужност и одговорност да равномерно развијају комплетну територију општине.
- Са поносом истичем да је ово једна од ретких општина која бележи пораст броја становника у данашње време када се празне и велики градови, а да не причамо шта се дешава у малим местима као што је општина Чајетина. Ми смо се у тешкој утакмици, у тешким условима, изборили да сами искористимо своје ресурсе и да сами све ово ставимо у функцију. То треба свима да буде звезда водиља, неки смер којим треба да идемо - рекао је између осталог Стаматовић и подстио колико општина улаже у инфраструктуру села.