Ово село је ВОЈВОДИНА У МАЛОМ Ко једном дође, тај остаје заувек! СТАРИЈИ МЕШТАНИ С ПОНОСОМ ИСТИЧУ: Ово је БЛАГОСЛОВЕНА земља
Када закорачите у Куцуру, одмах осетите специфичну енергију места које је кроз векове научило најважнију лекцију, а то је како опстати.
Екипа “Телеграфа” била је пре неколико дана у овом русинском селу, где су у разговору с мештанима открили да историја овде није само слово на папиру, већ међа која повезује прошлост и садашњост.
У русинској усменој традицији, Куцура се помиње као село опстанка. Прича се да је насеље више пута кретало испочетка, подижући се из пепела након ратова, глади и великих сеоба. Старији мештани са поносом истичу да је ово „благословена земља“, а верује се да ко год овде дође спреман на рад и трпљење, тај и остаје.
Земља у Куцури памти руке - кажу овде. Ако је обрађујеш поштено и с љубављу, она ти то увек врати.
Занимљиво је и народно веровање о јаком војвођанском ветру који шиба овим крајем. За Куцуране, он није само природна појава, већ „чистач села“. Верује се да ветар односи болест, завист и лошу срећу. „Кад ветар носи прашину, носи и бриге“, стара је крилатица која се и данас може чути.
Иако се Куцура у писаним документима помиње још у 16. веку, кључна година за њен данашњи идентитет је 1763. Тада је потписан уговор о насељавању 150 русинских породица из северних крајева тадашње Угарске. Ови вредни људи донели су са собом специфичан језик, обичаје и непоколебљиву веру.
Поред Русина, који чине већину, Куцуру данас красе и заједнице Срба, Мађара и Црногораца, чинећи је правом "Војводином у малом", а селом доминирају две импозантне цркве; гркокатоличка Црква Успења Пресвете Богородице и православни храм, пише Телеграф.