ОГЛАСИО СЕ ПРОФ. ДР ДЕЈАН АНТИЋ: Дванаести фебруар или тоталитарни обрасци понашања блокадера под маском антифашизма
Ниш обележава сећање на 12. фебруар 1942. године, када је изведен успешан пробој заточеника из нацистичког логора „Црвени крст“, један од значајних догађаја у ратној историји југа Србије.
Тим поводом студенти блокадери најавили су шетњу до логора „Црвени крст“, уз полагање венца и обраћање јавности, наводећи да је реч о одавању почасти жртвама фашистичког терора.
Поводом најављеног скупа огласио се историчар проф. др Дејан Антић, потпредседник Покрета за народ и државу у Нишу, који је поручио да свако достојанствено и искрено обележавање страдања у Другом светском рату заслужује поштовање, али да у конкретном случају, како је навео, „није реч о пијетету, већ о покушају политичке инструментализације једног од значајних датума у историји Ниша“.
„Пробој логораша 1942. године био је чин херојства и симбол отпора нацистичком злу. Међутим, блокадери 12. фебруар покушавају данас да претворе у политичку позорницу за стицање јефтиних поена, позивајући се на антифашистичке вредности. Какве њихове црне антифашистичке вредности? Антифашизам подразумева поштовање различитог мишљења, одбацивање насиља и достојанство у јавном простору. А шта смо са њихове стране видели? Пребијање жена и стараца у Нишу 21. марта, јавне позиве на прогон неистомишљеника, притиске и шиканирање професора на факултетима“, навео је Антић.
Он је подсетио и на, како је рекао, „тортуру којој је био изложен проф. др Мирослав Пешић управник Одељења за историју на Филозофском факултету у Нишу јер је био против блокада – шпалир, увреде, претње и јавни линч“.
„Да ли су то вредности слободе и антифашизма? Наравно да нису. То су обрасци тоталитарног понашања. И сада ће такви људи, којима на међународном плану подршку пружају унуци нацистичких слугу и усташких кољача, да нам држе лекције о антифашизму? Да није смешно, било би жалосно“, поручио је проф. др Дејан Антић.
Говорећи о најављеној шетњи студената до „Логора Црвени крст“, Антић је додао да се, по његовом мишљењу, не ради о спонтаном изливу пијетета, већ о организованом политичком пројекту.
„Идеолошки ментори студената блокадера добро су познати јавности. То су кругови који су после 5. октобра 2000. године растакали државну имовину, катанчили привредне гиганте и остављали хиљаде људи без посла. То су они који су хапсили српске генерале и слали их у Хаг, уништавали војску и распродавали војну имовину, па чак и сопствени народ оптуживали за геноцидност. Данас су, исти ти, на новом задатку – да поново обману Србију и њену омладину, не би ли је још једном довели на руб урушавања и пропасти“, закључио је Антић.