НЕ ПАНИЧИТЕ, САВРШЕНО ЈЕ НОРМАЛНО Поларна светлост не утиче на живот људи на Земљи, нити на нестанак струје АСТРОНОМ СВЕ ЛЕПО ОБЈАШЊАВА

"У позадини настанка поларне светлости лежи чиста физика - Сунце, која је наша матична звезда, са себе избацује одређене наелектрисане честице. Са друге стране, Земља око себе има магнетно поље, а то магнетно поље штити земљу од тих наелектрисаних честица. Оно не може да се види, али је оно појас око земље који је обавија и који на једном и другом крају има рупу. Е, кроз те рупе на половима, те наелектрисане честице могу да упадну унутра, односно да дођу у земљину атмосферу, а кад уђу оне реагују са земљином атмосфером и ту се јавља светлост", појаснио је Алексић за Тан‌југ.

Навео је да је стручно име поларна светлост аурора, а не аурора бореалис како многи мисле и објаснио да се северна поларна светлост назива аурора бореалис, а јужна поларна светлост аурора аустралис.

"Само је разлика у термину, а што се тиче физике, то је потпуно симетрично", рекао је Алексић и додао да се понекад и на небу изнад Србије види поларна светлост.

Алексић наводи да је популарнија аурора бореалис него аустралис због тога што је северна хемисфера насељенија од јужне.

Према његовим речима, оно што људи виде као боју поларне светлости су три величине - таласна дужина, енергија и фреквенција, а све оне служе да опишу одређену светлост.

"Најчешће видимо зелену боју због комбинације енергије која долази са сунца, молекула у атмосфери, односно кисеоник и наше осетљивости ока на зелену светлост", рекао је Алексић.

Додао је да облик поларне светлости зависи од различитих метеоролошких и физичких услова.

Указао је да поларна светлост може да се појави и на другим планетама, само се другачије испољавају, јер су њихова магнетна поља и амосфере другачије.

Алексић наводи да се поларна светлост може видети много боље из места која су далеко од градова због атмосферског загађења, односно смога.

Како је додао, и у Београду влада велико атмосферско и светлосно загађење у виду бандера, слетлосних реклама на билбордима и уличног осветљења.

"Све то у многоме отежава да се из градова види поларна светлост, али ако се изађе на неку чистину ван урбане средине, дакле далеко од градова где је тамно небо, тамо може да се види", рекао је Алексић.

Коментаришући медијску вест од прошлог месеца у којој се наводи да је забележена најјача соларна олуја у последњих 20 година, Алексић је рекао да се током целе ове године могу веома често очекивати такве појаве.

"Сунце је једна динамичка маса која периодично мења своју активност. Период промене сунчеве активности је 11 година. Прошла година је била максимална што се тиче активности, али и сада, у 2026. години, ми смо и даље у врло високом нивоу сунчеве активности тако да и дан-данас су честе те појаве, можемо да кажемо да ће током целе ове године веома често бити овакве појаве", рекао је Алексић.

Упитан да објасни шта је тамна материја, што је представљено новим истраживањем групе научника, Алексић је рекао да се она не види.

"Ја на својим предавањима кад причам о тамној материји обично покажем слику палми на ветру које се клате и када питам посетиоце шта виде, сви кажу ветар, а ја им објасним да ветар не виде, јер се ветар не види, већ виде дрвеће, а због тога како се то дрвеће креће они закључују да дува ветар. Е, то исто се дешава овде - тамна материја је нешто што ми не видимо. Оно што ми видимо су звезде и галаксије али, посматрајући како се крећу те звезде и галаксије, ми закључујемо да је ту неки ветар који не видимо, који њих гура. Е, то је тамна материја", објаснио је Алексић.

У Астрономској опсерваторији Београд, како је навео Алексић, посматрају разне појаве из области сунчевог система, звезда, космоса.

"Астрономска опсерваторија у Београду је једна од најстаријих научних институција у Србији и наша поља истраживања су разна - сунце, сунчев систем, звезде, галаксија, космологија, заиста имамо различите дисциплине. Постоји и специјализована истраживачка јединица која се бави праћењем сунчеве активности тако да наше колеге које раде на томе свакодневно прате сунчеве активности", рекао је Алексић.

Астрономску опсерваторију у Београду грађани могу да посете и да се упознају са тим шта се тамо ради једном месечно када се организују такозвана "отворена врата".