НА ДАН ДРЖАВНОСТИ ПРЕДСТАВЉЕН ПЛАН ПРЕДСЕДНИКА ВУЧИЋА ЗА ПЕТУ ИНДУСТРИЈСКУ РЕВОЛУЦИЈУ Србија постаје АИ лидер у региону!
На Дан државности Србије, председник Александар Вучић је након званичног сусрета са председником Азербејџана Илхамом Алијевим истакао да Србија мора значајније да инвестира у развој енергетског сектора како би могла да гради модерне дата центре и “data фабрике”.
Ова изјава има посебну симболику – она представља савремени чин патриотизма, усмерен ка дигиталном суверенитету, знању и будућности.
Председник је нагласио да енергија у Србији неће служити само индустрији и домаћинствима, већ пре свега за развој дата центара и будућих “data фабрика” вештачке интелигенције. Управо ова формулација открива суштински циљ: Србија се позиционира у процес који економисти називају петом индустријском револуцијом.
Док је четврта индустријска револуција била о дигитализацији – интернету, облачним сервисима, аутоматизацији и роботизацији – пета иде корак даље. Она подразумева: сарадњу човека и вештачке интелигенције, обраду огромних количина података у реалном времену, персонализовану производњу и услуге, аутономне системе доношења одлука и економију засновану на рачунарској снази.
Кључна сировина XXI века више није нафта, већ подаци. А кључна инфраструктура нису само путеви и железнице, већ дигитална и енергетска мрежа.
Савремени суперрачунари и AI системи троше огромне количине електричне енергије. Један велики AI кластер може користити струју колико и мањи град. Вештачка интелигенција не “размишља” – она рачуна. Сваки процес захтева електричну енергију и системе хлађења.
Data центри данас раде 24 сата дневно, 365 дана годишње. Без стабилне енергије нема cloud услуга, дигиталне администрације, финансијских платформи нити развоја вештачке интелигенције. Зато се у свету прво граде електране, а затим AI инфраструктура.
Data центар је дигитално складиште и инфраструктура – комплекс сервера где се чувају подаци, хостују сајтови и апликације, раде cloud услуге и обрађују базе података. Без њих нема е-банкинга, друштвених мрежа, државних портала ни модерног пословања.
Data фабрика представља следећи корак – производњу знања и одлука помоћу вештачке интелигенције. Ту се тренирају AI модели, анализирају милијарде информација и развијају аутономни системи који оптимизују процесе у производњи, медицини, саобраћају, енергетици…
Другим речима, data центар чува и обрађује податке, док data фабрика од података ствара интелигенцију – разлика је као између библиотеке и истраживачког института.
Стабилна енергија, брзе оптичке мреже и рачунски капацитети омогућавају Србији да постане регионални дигитални чвор. То значи привлачење технолошких компанија, развој домаћих IT фирми, веће плате у високо-технолошком сектору, извоз дигиталних услуга и мању зависност од класичне индустрије.
У том контексту, градња гасне електране добија ново значење – она више није само питање грејања или индустрије, већ темељ дигиталног суверенитета.
Државе које поседују енергију и рачунске капацитете могу да развијају сопствене AI моделе, чувају податке у земљи и управљају сопственом економијом. Најава улагања у data центре и data фабрике показује да Србија намерава да прескочи једну развојну фазу: уместо да се ослања само на класичну индустрију, она улази директно у економију знања.
Ако се пројекти реализују, Србија неће само пратити технолошке промене – већ би по први пут могла постати произвођач дигиталне интелигенције, а не само њен корисник.