Мира из Чачка и њене кћерке традицијом побеђују инстант решења НЕ ЗНА СЕ КОЈА БОЉЕ РАЗВИЈА КОРЕ ЗА ПИТУ, А ТЕК КАД ЗАМИРИШЕ...

Ако је судити по томе, онда је Мира из Чачка мајстор свог заната, а томе је научила и своје две кћерке.

У времену када се све чешће посеже за инстант решењима и готовим јелима, ова Чачанка са својим кћеркама на велика врата враћа мирис домаће, ручно развијене пите и чува традицију од заборава.

– Ја сам вештину прављења пита и развијања домаћих кора донела из Херцеговине. Код нас тамо ово је традиционално јело, а доћи у Мостар а не пробати питу, посебно испод сача, исто је као да нисте посетили тај крај... Љубав према мојој Херцеговини у Чачку била је пресудна да се овим бавим и да своје три кћерке научим овом умећу – рекла је Мира за РИНУ.

Добро је познато да се у Босни и Херцеговини права домаћица често препознаје по томе како развија и савија коре за питу.

Њена кћерка Јована истиче да није било тешко научити развијати коре на много начина, посебно када традиција прелази с колена на колено.

Дејана, такође мајстор у развијању кора, наглашава предности учења овог заната у времену брзих готових јела и инстант решења.

– Није ми било тешко научити, посебно кад се има жеља, може се и успети. Занат никад није изумро и надам се да никада неће. Овиме враћамо млађе генерације на подсећање на баке и деке, враћамо људе са села да дођу у град и осете укус домаћег, традиционалног јела. Не само Херцеговина, већ и Србија ово сматра традиционалним јелом. Имамо још једну сестру која је тренутно на студијама у Београду, међутим, и она је мајстор у прављењу домаћих пита. Иначе, устајемо око четири ујутру, овде смо око пола пет, када наш радни дан и почиње – рекла је Дејана.

Мајка и кћерке у Чачку, осим што чувају традицију ручно развијених пита, оне ову вештину преносе новим генерацијама, показујући да посвећености љубав према домаћем могу надмашити инстант решења и вратити модерно друштво мирису и укусу домаће кухиње.