СЛАВЕ ЈЕ И ПРАВОСЛАВЦИ И КАТОЛИЦИ Ову свету мученицу посебно помињу жене, ево и зашто
Ова славна девица и мученица Христова родила се у сицилијанском граду Палерму од родитеља благородних и имућних.
Када је цар Декије покренуо гоњење хришћана, и Агатија је ухваћена и на суд пред судију Квинтијана изведена.
Видео је судија Агатију, прекрасну у лицу, и пожелео да је има за жену. Када је он то предложио Агатији, одговорила му је Агатија да је она невеста Христова, и да не може бити неверна своме обручнику. Судија је ставио на тешке муке: Агатија је била шибана, уз дрво везивана и бијена до крви.
Потом је судија поново посаветује да се одрекне Христа и да тако избегне даље муке, на шта је невеста Христова одговорила:
- Ове муке мени су врло корисне, као што пшеница не може доћи у житнице пре него се очисти од плеве, тако ни душа моја не може ући у рај, ако тело моје најпре не буде скрушено мукама.
Тада мучитељ нареди да јој се одсеку груди, па су је онда бацили у тамницу. У тамници јој се јавио свети апостол Петар и повратио јој целост телесну и здравље. Поново је била изведена на мучење, и поново бачена у тамницу где и је и предала душу своју Богу, 251. године у граду Катани, а у време цара Декија. По смрти Агатиној њен мучитељ Квитијан пошао је да заграби имање њено. Али, успут се разбеснеше коњи под њим и под војницима, те га свега изгризу по лицу, свале на земљу и истопотају ногама намртво. Тако га убрзо стиже казна Божја за дивљи злочин над светом Агатијом.
Агатију поштују и католици и православци, а нарочито је помињу жене јер се верује да ће их она заштитити од сваке болести и боли.
Тропар (глас 4):
Овчица Твоја Исусе, Агатија, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.“ Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.
Свети Полиевкт
Због свог високог ума, ревности верске и часноречивости назван другим Златоустом. У време патријарха Полиевкта и цара Константина Порфирогенита дошла је у Цариград руска кнегиња Олга, и ту се крстила 957. године. Патријарх ју је крстио, а цар јој био кум.
Пророчки јој је рекао свети Полиевкт: - Благословена си ти међу женама руским, јер си заволела светлост и одбацила таму, благосиљаће те синови руски до последњег колена -
Из простих монаха Полиевкт је био узет за патријарха 946. године и остао је на престолу патријаршијском до своје смрти 970. године.
