ТРОВАЊЕ И КРИВОЛОВ НЕ ЈЕЊАВАЈУ! Извештај Друштва за заштиту и проучавање птица открива размере уништавања

Србија се налази на једној од најзначајнијих тачака биолошке разноврсности на свету. На њеној територији забележено је више од 380 врста птица, што потврђује изузетан значај нашег поднебља за природу. Ипак, целокупни живи свет овде је деценијама под притиском – како легалних и дозвољених, тако и илегалних активности.

„Дугогодишњим радом и залагањем чланова и запослених Друштва за заштиту и проучавање птица Србије прикупљене су хиљаде података о незаконитим радњама над птицама. Нажалост, где год су наше екипе биле присутне, забележене су и законом забрањене активности – не само над птицама, већ и над другим животињама, а неретко и потпуно уништавање станишта“, појашњава Милан Ружић, извршни директор ДЗППС-а.

„После готово шест година од последњег објављеног извештаја спроведено је ново истраживање и представљени су актуелни проблеми и жаришне тачке у Србији за период 2017–2025. Чини се да године пролазе, али проблеми остају исти и не јењавају. Иако је приметна већа подршка јавности и значајно унапређен рад полиције, преступници су постали опрезнији и софистициранији, па је њихово откривање на терену све већи изазов“, додаје Слободан Марковић, орнитолог ДЗППС-а.

У периоду од 2017. до 2025. године забележено је више од 2.200 случајева илегалних активности над птицама у Србији. Три проблема издвајају се као најкритичнија: тровање, криволов ватреним оружјем и хватање птица.

Тровање птица представља један од највећих проблема, нарочито у Војводина, где се издвајају три критичне тачке: околина Апатина, Бачка Тополае и Нови Сада. На овим локалитетима сваке године долази до тровања птица, али и других дивљих животиња. Најугроженије су птице грабљивице попут белорепана, мишара, еје мочварице и крсташа.

Криволов ватреним оружјем присутан је широм Србије и у овој забрањеној активности страда највећи број јединки дивљих врста. У последњих девет година издвојиле су се две најкритичније тачке. Лабудово окно са широм околином, као једно од најзначајнијих зимовалишта водених птица на Дунаву, уместо да буде заштићено, претворено је у полигон за пуцање на патке, гуске, ронце, гњурце и лабудове, уз коришћење електричних вабилица и других забрањених средстава. Са друге стране, у Расинском округу последњих година није било периода без забележеног криволова птица, а најкритичније је током лова на препелице, када су електричне вабилице постављене готово свуда.

Хватање птица певачица карактеристично је за југ Србије, посебно у Нишавском и Јабланичком округу. На овим подручјима долази до масовног излова различитих врста певачица, попут чешљугара, чижака и зимовки, које се хватају мрежама, лепком и посебним направама – капанима. Значајан део ових птица, уиграним шверцерским каналима, одмах након излова буде продат у Србији и иностранству, а многи починиоци живе од овог криминала.

Важно је нагласити да прикупљени подаци представљају тек врх леденог брега и да, у најбољем случају, осликавају до десет одсто стварног стања на терену. Нажалост, иако су ови проблеми присутни деценијама, због немара појединаца и мањих група преступника сви губимо природна богатства. Истовремено, Република Србија још увек нема стратегију за системску борбу против уништавања птица. Без јасне стратегије и систематског приступа већег броја институција, проблеми остају нерешени, а природна богатства Србије убрзано нестају, што у великој мери угрожава здравље и стабилност екосистема, а тиме и добробит људи.