ОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ ПРЕ НЕГО ШТО СТЕ ОЧЕКИВАЛИ! Бенефицирани радни стаж омогућава РАНИЈЕ ПЕНЗИОНИСАЊЕ за ових 40 професија

Реч је о пословима који су нарочито тешки, опасни или штетни по здравље, као и о онима где године старости директно утичу на безбедност и радну способност.

Једна година 18 месеци стажа

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић изјавио је да, иако се повећао број пензионера са правом на бенефиције, повећао се и број радника у Србији, преноси РТС.

Код бенефицираног стажа, једна година рада не рачуна се као 12 месеци, већ као 14, 15, 16 или 18 месеци стажа, па запослени у одређеним секторима могу да остваре право на пензију и знатно раније него остали, у неким случајевима и пре 50. године живота, ако испуне законом прописане услове.

Бенефицирани радни стаж, дефинисан законом, обухвата око 40 занимања.

У ту групу спадају: рудари у јамским условима, припадници полиције и жандармерије, интервентне и специјалне јединице – професионални ватрогасци-спасиоци, медицински техничари и лекари у хитној помоћи и ургентној медицини са сталним радом на терену и контактом са инфективним пацијентима.

На овом списку занимања са краћим стажом су и машиновође и особље у вучи возова, професионални војници из специјалних јединица Војске Србије, балерине, пилоти и радници у хемијској индустрији.

Зоран Михајловић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да се бенефицирани радни стаж уводи на радним местима где никаквим технолошким поступцима, нити применом безбедности на раду, није могуће обезбедити сигуран рад, те да је на таквим пословима угрожено здравље радника.

Оштри прописи и манипулације

Са друге стране, каже, увек постоји простор за манипулације, јер неки могу да добију бенефиције иако их не заслужују, иако нисмо обухватили сва радна места на којима радници треба да добију такав радни стаж.

- Прописи и правилници су веома рестриктивни и пооштрени претходних година, па има доста проблема у примени. Иако је повећан број пензионера који имају бенефиције, од 2005. до 2025. године, повећао се и број радника у Србији, скоро за исти проценат - истиче Михајловић.

Према његовим речима, синдикат сматра да постоји још радних места која треба да имају бенефиције, пре свега у здравству и образовању.

- Поједина занимања се гасе, али се друга отварају, а Србија још технолошки заостаје. Још имамо застареле технологије, а заштита на раду није на задовољавајућем нивоу - сматра Михајловић.

На питање да ли ће се број професија са бенефицијама повећавати или сужавати, Михајловић истиче да је тешко одговорити, јер се отварају нова радна места, али се, са друге стране, у аутомобилској индустрији већина послова обавља роботима.

- Ако у Србији дође напредна технологија и роботизује се, сигурно ће бити мање потребе да се таква места прогласе за бенифицирани радни стаж - закључује председник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић.

Од чега зависи право на бенефиције

Право на бенефицирани радни стаж, међутим, не зависи од руководеће позиције, већ искључиво од услова рада и ризика којима је запослени изложен.

Бенефиције се најчешће односе на оперативне раднике, док руководиоци погона или служби често немају ова права, пише Екапија

Суштина бенефицираног стажа је у повољнијем обрачуну времена проведеног на раду. Година на таквом радном месту "вреди" више од 12 месеци: рударима се, на пример, 12 месеци рачуна као 18 (коефицијент 1,5), па им 30 стварних година рада у евиденцији доноси 45 година стажа.

Полицији, жандармерији и ватрогасцима година рада вреди 16 месеци, па до пуних 45 година стажа стижу за приближно 34 године рада. То значи да, ако почну да раде са 20 година, услове за пензију могу да стекну већ око 54. године живота.