ЦЕНЕ ВОЋА АСТРОНОМСКИ ПОРАСЛЕ ЗА ГОДИНУ ДАНА Шта је утицало на поскупљење и да ли ће бити појефтињења?

Председник Научног воћарског друштва Србије Александар Лепосавић изјавио је за РТС да је ценовна нестабилност на тржишту утицала и на цене воћа, али и климатски екстреми који су довели до мањег рода. Ипак, предвиђа да ће у наредном периоду доћи до стабилизације и пада цена воћа.

Кајсија прошле године није било скоро уопште, вишње и шљиве су подбациле, а јабуке стоје у хладњачама јер не могу да се извезу на руско тржиште. Да ли је то била само лоша сезона или смо закорачили у еру скупог воћа?

Александар Лепосавић је за Јутарњи програм РТС-а рекао да су на ценовну нестабилност утицале и растуће цене нафте, хемије, пестицида и радне снаге, који су скупљи у односу на друге земље, а неопходни су произвођачима.

"Климатски екстреми су такође све учесталији, што је утицало на пад рода. Кајсије су, на пример, процветале 28. фебруара, а у априлу је хладни фронт уништио род. Произвођачи осећају губитке у унапређењу производње, попут увођења нових технологија због ценовне несигурности, те се одлучују за улагање у нове засаде", објашњава Лепосавић.

Дестабилизована производња

Лепосавић, ипак, додаје да тренутно имамо добре приносе и квалитетнији род, па се очекује да ће цене бити ниже у односу на претходну годину и да ће се стабилизовати.

Поређење рода воћа у 2024. и 2025. години

Према његовим речима, произвођачи воћа се најчешће жале на неконтролисани увоз, попут малине из Кине и Украјине, који купци често критикују због лошег квалитета и присуства тешких метала и пестицида, али сву кривицу преузимају домаћи произвођачи.

"То се препакује и шаље у друге земље, што дестабилизује производњу. Воћарство доноси велики девизни прилив, само од малина смо зарадили између 250 и 300 милиона евра", наводи Лепосавић.

Боровница као добар пример

Лепосавић, такође, напомиње да су осим малинара, у великом проблему и произвођачи јабука, јер су транспортне цене високе, а компликације при извозу су многе, па су многи постали самодовољни.

"Произвођачи су смањили улагања и површине под воћем. Добар део њих је одустао од производње, прешли су на друге делатности или су се окренули производњи поврћа", додаје Лепосавић.

С друге стране, све више се окрећемо производњи боровница у последњих 15 до 20 година, тако да смо сада достигли 2.500 хектара од некада потпуног "аутсајдера", као што је и случај са шљивама.

"То је најквалитетнија боровница на свету, као и мала малина, али и ту има проблема. Крајњи купци, због реекспорта, јер се 90 одсто извози у Холандију која шаље у друге земље, често не знају да је боровница из Србије", истиче Лепосавић.

Дневник/ РТС