Изабрао веру уместо моћи и сигурности СУТРА СЛАВИМО СВЕТОГ ТЕОДОРА СТРАТИЛАТА Ово су најважнија ВЕРОВАЊА, а ево шта ОБАВЕЗНО треба урадити ПОСЛЕ ПОНОЋИ
У календару Српске православне цркве се 21. фебруара обележава име светитеља чија прича вековима инспирише вернике.
Реч је о Светом великомученику Теодорu Стратилатu, свецу који је, према предању, изабрао веру уместо моћи и сигурности.
Војсковођа који је изабрао Христа
Теодор Стратилат био је римски војвода и управник града Ираклије. Живео је у времену када је припадност хришћанству носила озбиљне последице, често и смртну пресуду. Упркос високом положају, богатству и утицају, одлучио је да прихвати хришћанску веру, свесно ризикујући све што је имао.
Предање каже да је управо ова одлука одредила његову судбину.
Након што је, како се верује, у свом граду уклонио многобожачке идоле, навукао је гнев цара Ликиније. Ухапшен је и подвргнут тешким мукама. Црквена традиција бележи да је светитељ био изложен бруталним казнама - шибању, разапињању и гађању стрелама. Страдање је окончано мученичком смрћу 319. године.
Речи вере у тренуцима бола
У хришћанским записима остало је забележено да је током мучења непрестано изговарао: "Слава Теби, Боже мој, слава Ти!"
Ове речи и данас се наводе као симбол непоколебљиве вере и духовне снаге.
Мошти Светог Теодора Стратилата пренете су из Евхаите у Цариград, где су, према предању, сахрањене у чувеној влахернској цркви. Култ овог светитеља брзо се проширио хришћанским светом.
О његовом страдању писао је и Николај Велимировић, наглашавајући дубоку духовну димензију мучеништва:
"Има мучеништва драгоценијег од драгоценог. Драгоценост мучеништва зависи од величине блага које један хришћанин напусти, и место тога прими страдање; и зависи још од величине страдања, које он поднесе Христа ради."
Веровање
Због свог војничког звања и жртве, Свети Теодор Стратилат сматра се заштитником војника. Верници верују да молитва упућена овом светитељу доноси снагу, храброст и заштиту у тешким тренуцима, због чега се већ при уласку у овај дан помоле.
Без обзира на историјску дистанцу, његова прича и даље живи - као подсетник на избор између пролазне моћи и трајних уверења, пише Она.
