Нема слободе за сиромашне! ПУНЕ СЕ ШВАЈЦАРСКИ ЗАТВОРИ, али не криминалцима ИЗА РЕШЕТАКА све чешће људи који НЕМАЈУ ПАРА да ПЛАТЕ КАЗНУ за лакши прекршај
У Швајцарској се затвори све чешће пуне грађанима слабијег имовног стања.
Директно се овом темом бави ,,Beobachter“ који се представља као независни медиј за право и правду. Готово половина пријема у казнене установе односи се на такозване заменске казне због којих људи завршавају иза решетака јер нису могли да плате новчане казне за лакше прекршаје. Затвор тако постаје средство принуде над сиромашнима, а не одговор на озбиљан криминал.
У затвору Буа-Мерме у Лозани попуњеност је достигла 166%, док је просек у земљи близу критичне границе. Пренатрпане ћелије, мањак приватности и раст тензија постају свакодневица. Извештаји Европског комитета за превенцију тортуре из 2024. године бележе пораст насиља, самоповређивања и покушаја самоубистава у преоптерећеним установама.
Држава за сваког затвореника издваја између 300 и 600 швајцарских франака дневно – вишеструко више од износа неплаћене глобе. Уместо да се омогући отплата на рате или пружи социјална помоћ, систем бира најскупље и најстроже решење. Терет сносе и порески обвезници и сами затвореници, пише Српски угао.
Затворско особље ради под сталним притиском. Хронични недостатак кадра и исцрпљеност онемогућавају озбиљан рад на ресоцијализацији. Уместо да се фокусирају на опасне преступнике, чувари се баве људима чији је „прекршај“ у суштини – немаштина.
Све то отвара питање правичности система. Док имућни без тешкоћа плаћају казне и настављају живот, сиромашни губе слободу. Слика о хуманом правосуђу тако добија другачији тон – затвор постаје казна за оне који немају, а не нужно за оне који највише угрожавају друштво.
Поглед портала редакције Српски угао
У Србији влада устаљено мишљење како у швајцарској влада савршен систем, који функционише прецизно као сат. Истина је потпуно другачија, чак и развијена Швајцарска има великих проблема посебно са социјалном политиком и правосуђем. Када се направи поређење, систем у Србији је ипак наклоњенији најслабијим и најугроженијим грађанима, а Швајцарска није обећана земља. Можда Србија има мање новца, али је парадокс, да свакако има и мање сиромашних.
Стефан Стојановић
