ОВО СУ СИМПТОМИ ОБОСТРАНЕ УПАЛЕ ПЛУЋА КОЈУ ИМА ИВИЦА ДАЧИЋ Ево када може доћи до компликација- Могу довести до ОТКАЗИВАЊА БУБРЕГА
Обострана упала плућа, која је дијагностикована министру унутрашњих послова Ивици Дачићу, представља озбиљну инфекцију која захвата оба плућна крила.
Може имати тежу клиничку слику, нарочито код особа са хроничним болестима попут дијабетеса. Обострана упала плућа узрокована је бактеријама, вирусима или гљивицама, ова врста пнеумоније носи повећан ризик од компликација јер дијабетес додатно слаби имуни одговор организма и отежава опоравак.
Како преносе медији, Ивица Дачић, потпредседник Владе Србије и председник СПС, хоспитализован је јуче на Клиници за пулмологију Клиничког центра Србије због тешке упале упале плућа. Помоћник директора за пулмологију Спасоје Попевић рекао је јутрос да је Дачић и даље у тешком здравственом стању и да је на механичкој вентилацији. Њега је рано јутрос обишао и председник Србије Александар Вучић.
Када су захваћена оба плућна крила, говори се о обостраној упали плућа. Као и „класичну“ упалу плућа, и ову најчешће изазива бактеријска или вирусна инфекција.
Особе које имају грип (инфекцију вирусом инфлуенце), одређене стрептококне инфекције, инфекцију респираторним синцицијалним вирусом (РСВ) или неке друге респираторне инфекције, могу развити обострану упалу плућа.
Пошто су захваћена оба плућа, дисање може бити изразито отежано.
Симптоми
Само на основу симптома није могуће разликовати једнострану од обостране упале плућа. Свако ко посумња на упалу плућа треба што пре да се јави лекару.
Упала плућа се често развија током или непосредно након друге респираторне инфекције. Може настати и након удисања прашине или штетних гасова, или ако течност доспе у плућа — јер такве ситуације олакшавају продор микроорганизама.
Симптоми на које треба обратити пажњу укључују:
- Високу температуру, грозницу и дрхтавицу (ређе и неуобичајено ниску температуру)
- Кашаљ који се погоршава
- Искашљавање густог секрета или шлајма
- Отежано дисање при активностима које раније нису изазивале замарање
- Бол у грудима при дисању или кашљању
- Нагло погоршање стања након грипа или друге вирусне инфекције
- Мучнину, повраћање или дијареју уз респираторне симптоме
- Могуће компликације
Како болест напредује, може довести до озбиљних компликација, нарочито код особа ослабљеног имунитета — због старости, хроничних болести или стања попут ХИВ/АИДС-а.
Компликације могу укључивати:
Сепсу — тешку, системску инфекцију која изазива запаљење целог организма и може бити смртоносна
Апсцес плућа (стварање гнојне шупљине у плућима)
Плеурални изливи — накупљање течности између плућне марамице и грудног коша, што у тежим случајевима може бити опасно по живот
Плеуритис (запаљење плућне марамице), које изазива јак бол у грудима при дубоком удаху или кашљу
Отказивање бубрега или респираторну инсуфицијенцију (немогућност плућа да обезбеде довољно кисеоника)
Плућа су подељена на више режњева (десно три, лево два). Када обострана упала плућа захвати више режњева, захваћени део плућа губи способност ефикасне измене кисеоника. То значи да тело добија мање кисеоника, а дисање постаје отежано. Већи број захваћених режњева повећава ризик од:
- Респираторне инсуфицијенције (тешко дисање, потреба за респиратором)
- Ширења инфекције и упале на већи део плућа
- Бржег погоршања општег стања, посебно код особа са хроничним болестима попут дијабетеса или срчаних проблема
Укратко: што више режњева плућа је захваћено, то је болест тежа, а компликације веће.
Шта узрокује обострану упалу плућа?
Најчешћи узрок су вируси и бактерије који доспеју у плућа. Ређе, упала плућа може настати након удисања одређених гљивица. Обострана упала плућа настаје када исти узрочник захвати оба плућна крила.
Најчешћи узрочници:
Бактерије – Најчешћи узрок код одраслих. У САД је најчешћи узрочник бактерија Стрептоцоццус пнеумониае.
Вируси – Вирус грипа (инфлуенце) је најчешћи узрок вирусне упале плућа код одраслих. РСВ је најчешћи узрок код веома мале деце. Вирусна упала плућа може повећати ризик од накнадне бактеријске инфекције.
Гљивице – Ређи узрок, али чешћи код особа са ослабљеним имунитетом.
Код особа са дијабетесом повећан је ризик од инфекција попут упале плућа, због низа фактора који могу допринети имунолошкој дисфункцији, укључујући:
- хипергликемију
- инхибицију неутрофилне хемотаксије
- оштећену производњу цитокина
- дисфункцију фагоцитних ћелија
- измењене имунолошке одговоре посредоване Т ћелијама и
- коегзистенцију хроничних коморбидитета.
Стопе инфекције, хоспитализације и смртности код дијабетичара су, како се наводи, веће него у општој популацији.
Мерење шећера у крви
Ко је под већим ризиком?
Ризик од обостране упале плућа већи је код:
особа које имају више од 65 година
код веома мале деце
особа које су потхрањене
пуше
имају хроничне плућне болести (астму, хроничну опструктивну болест плућа – ХОБП, цистичну фиброзу)
имају хроничне болести попут срчане слабости
имају ослабљен имунитет (ХИВ, АИДС, аутоимуне болести)
узимају лекове који потискују имуни систем
имају потешкоће са гутањем
код особа које су недавно имале вирусну инфекцију горњих дисајних путева
плућа плућна емболија
Када се јавити лекару?
Обострана упала плућа је озбиљна и потенцијално животно угрожавајућа болест — али је излечива, нарочито ако се терапија започне на време.
Особа која има високу температуру и отежано дисање требало би да то сматра хитним стањем.
Особе са факторима ризика би требало одмах да се јаве лекару ако примете симптоме.
Дијагноза се поставља на основу клиничког прегледа, рендгенског снимка плућа и лабораторијских анализа крви.
Лечење
Терапија зависи од узрока и тежине болести:
Бактеријска упала плућа лечи се антибиотицима.
Теже компликације, попут сепсе или инфицираног плеуралног излива, захтевају интравенску терапију и болничко лечење.
Вирусна упала плућа не реагује на антибиотике.
Додатне мере укључују терапију кисеоником, болнички надзор код тежих случајева, одмор и довољан унос течности.
Иако кашаљ може бити непријатан, он помаже организму да избаци секрет и узрочнике инфекције. Лекове за сузбијање кашља би требало узимати само по препоруци лекара.
Опоравак и прогноза
Уз правовремено лечење, већина здравих особа се опорави. Међутим, прерани повратак свакодневним обавезама може успорити оздрављење.
Терапију треба узимати тачно према упутству лекара и избегавати физичко напрезање док траје опоравак. Особе са ослабљеним имунитетом или другим хроничним болестима имају већи ризик од тежег облика болести, поновних инфекција и компликација.
Ако се симптоми погоршавају, температура расте или се дисање додатно отежа, потребно је одмах контактирати лекара или отићи у најближу хитну службу.