УЛОЖЕНО СЕ ВРАЋА ЗА МАЊЕ ОД ГОДИНУ ДАНА! Производња цвећа у Србији постаје све исплативији бизнис

У ПКС кажу да нарочито уочи 8. марта, када потражња традиционално достиже врхунац, цвећарство бележи раст и у производњи и у спољнотрговинској размени.

Српска ружа извозни адут

Истовремено, узгајање ружа, као најзначајнијег сегмента домаће производње, бележи повећање извоза, што додатно потврђује позитивна кретања у сектору.

- Тренд потрошње цвећа у свету и Србији је у успону. Потрошња расте по годишњој стопи од око 8 одсто, уз промет који премашује 30 милијарди евра на светском и око 49 милиона евра на домаћем тржишту. У протекле четири године увоз цвећа и украсног биља је значајније повећан од извоза, па је дефицит у спољнотрговинској размени порастао - каже Даница Мићановић из Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС.

Удео производње цвећа и украсног биља је симболичан у укупној спољнотрговинској размени аграра Србије, али је, додаје Мићановић, евидентно повећање површина уз интензивирање производње.

- Цвећарство, као специфичан вид пољопривредне производње и озбиљан чинилац у привредном систему земље, треба да постане профитабилна производна грана. У том смислу, неопходно је удруживање произвођача - каже она.

Она каже да, иако су подстицаји државе евидентни, неопходне су и нове иницијативе и рад на повећању површина, умрежавању и јачању произвођача.

Улагања и нове технологије

Мићановић каже да је важно и да се примене светска достигнућа у технологији гајења, као и активније учешће чланова Групације произвођача цвећа и украсног биља ПКС у свим активностима које имају циљ унапређење пословног амбијента и законске регулативе, подизање конкурентности производа и услуга у овој области.

Када је реч о производњи, у Србији је најважнија производња ружа. Укупан извоз ружа у 2024. години износио је 2,5 милиона евра, а у прошлој години је повећан на 3,4 милиона евра.

Увоз је био у 2024. години 7,04 милиона евра, а у 2025. години 7,95 милиона евра, што указује на значајно повећање извоза ружа из Србије. Иако је узгајање цвећа уносан посао, тражи велика улагања.

Љубомир Јелић из расадника "Јелић" из Равног Села истиче да је за просечно домаћинство које би се бавило овим послом потребан пластенички простор од најмање 500 квадрата и да су неопходна почетна улагања од 20.000 евра, као и широк асортиман цвећа како би продаја кренула, док се уложено обично врати за девет месеци.

- Онај ко жели да се бави цвећарством мора, поред љубави према цвећу, бити добро упућен у све аспекте производње и гајења, јер се свака грешка скупо плаћа - указује Јелић, наводећи да би произвођачима значило да се ова профитабилна област додатно оснажи подршком производњи и извозу.

Највећа потражња у ЕУ

Иначе, вредност спољнотрговинске размене цвећа и другог украсног биља у прошлој години износила је 49 милиона евра, од чега је вредност извоза била 6,7 милиона евра, а увоза 42,3 милиона евра.

У односу на 2024. годину, када је укупна размена износила 43 милиона евра, приметан је раст, али и продубљивање дефицита.

Најзначајније извозно тржиште цвећа и украсног биља је Европска унија са 59 одсто удела, затим земље ЦЕФТА са 21 одсто и Царинска унија (Русија, Белорусија, Казахстан, Киргистан, Таџикистан) са 14 одсто, пише еКапија.

У прошлој години у земље ЕУ извезено је цвећа и украсног биља у вредности од 3,93 милиона евра, од чега највише у Холандију, Пољску, Хрватску и Немачку.

У земље ЦЕФТА региона извезено је 1,43 милион евра, највише живог цвећа. Упркос расту производње и извоза, Србија и даље значајно увози цвеће, а најзначајније увозно тржиште је ЕУ са 78 одсто удела.