НАЗИВАЛИ СУ ИХ „ХАРЕМСКИМ ТИМОМ“, А ОНЕ СУ ПРОМЕНИЛЕ НАУКУ Ово су приче о заборављеним генијалкама!
Иако историја често игнорише њихов допринос, жене су одувек биле кључне у науци и технологији. Њихове приче показују да иновације и открића нису мушка привилегија, већ резултат знања, упорности и невидљивог доприноса многих генијалних жена.
У науци је било више жена него што бисте очекивали, и не мислимо само на мадам Кири, иако треба напоменути да је она једина особа која је освојила двe Нобелове награде, једну из хемије и једну из физике, без обзира на пол.
Говоримо о женама које су, упркос својим открићима и достигнућима, углавном заборављене.
За две године прославићемо 80. рођендан чувеног Babyја, првог светачног компјутера са програмом који се чува у меморији.
Али да ли сте знали да су многи од првих „компјутера” заправо били људи и жене који су радили прорачуне?
Нажалост, датум када су жене први пут запослене да раде као компјутери за плату често није забележен.
За жене познате као „Харвардски компјутери” сматра се да су радиле од око 1875. године, мада је та година оквирна, а може се рећи и да је постојала намера да се заборави улога жена у историји науке.
Пре тога, жене су могле да волонтирају само без накнаде.
Један од првих женских компјутера била је Вилијамина Флеминг, служавка Едварда Пикеринга.
Пикеринг је био директор Харвардске опсерваторије од 1877. до 1918. године, и када је технички напредак повећао потребу за већим тимом, одлучио је да запосли жене.
То је било зато што је прегледање фотографских плоча сматрано досадним и неспецијализованим послом, па су жене за шестодневни рад добијале мању плату. Током година број жена је варирао између 40 и 80, а постале су познате као „Пикерингов харемски тим”. Нимало шармантно, зар не?
Међутим, Вилијамина Флеминг је открила Небулу Коњску главу и радила на класификацији звезда по температури.
Захваљујући њеном раду, 1890. је објављен први Драпер каталог звездане спектралне класификације, који је обухватао више од 10.000 звезда.
Друга жена са Харварда, Ани Џамп Кенон, имала је импозантну улогу у физици и астрономији и створила систем класификације звезда који се користи и данас.
Систем организује звезде од најтоплијих до најхладнијих помоћу слова О, Б, А, Ф, Г, К, М. Систем није ни назван по њој, већ по месту где је настао, познат је као Харвардски систем.
Хенриета Сван Левит је открила Cepheid звезде, звезде константног сјаја које служе као оријентири у астрономији.
Она је студирала астрономију на Харварду 1907, али први докторат у тој области је додељен тек 1925. и то Цецилији Пејн Гапошкин.
Она је открила да је Сунчева атмосфера углавном састављена од водоника, а касније је постала прва жена редовни професор на Харвардском факултету за уметност и науке и прва жена на Катедри за астрономију.
Током Другог светског рата, америчка војска је запослила жене да рачунају балистичке путање.
Пре рата, све се радило ручно, али касније је развијен први електронски рачунар на свету, ENIAC.
Да би он радио, био је потребан тим људских компјутера: Кетлин Мекнулти Антонели, Џин Џенингс Батрик, Франсис Снајдер Холбертон, Мерлин Вескоф Мелцер, Френсис Билас Спенс и Рут Лихтерман Тајтелбаум.
Због тајности пројекта, жене нису могле да виде шта тачно раде док нису добиле сигурносну дозволу.
Радиле су по логичким дијаграмима и програмирале машину која је имала 18.000 вакуумских цеви и 48-таблично кућиште, са 3.000 прекидача и стотинама каблова.
Када је ENIAC представљен 1946, мушкарци који су га дизајнирали, др Џон Маучли и Ј. Преспер Екерт, постали су познати, док су жене које су га програмирале углавном заборављене.
Фотографије су постојале, али су их медији сматрали моделима, а не кључним програмерима. И док су мушкарци направили машину, жене су написале програме који су је учинили функционалном и бржом.
Џин Џенингс Бартик је предводила тим који је ENIAC претворио у рачунар са чуваним програмима, док је Холбертонова поставила бројне прекретнице у свету рачунара, укључујући конструкцијски код, рутину сортирања и софтверске апликације.
Као и у многим историјским причама, допринос жена је често занемарен, али оне нису биле одсутне, биле су ту, само сакривене од погледа.
Ако вас је ова прича инспирисала, можете истражити и друге приче о женама у науци, попут Хеди Ламар, холивудске изумитељке, и Кетлин Дру Бејкер, познатијим као „Мајке мора”.
