ОВЕ ТРИ КУЛТУРЕ НАПУНИЛЕ СУ БУЂЕЛАРЕ ПОВРТАРИМА Дневник пред почетак сезоне истражује које поврће се лане највише исплатило
Од више од 30 повртних врста које се гаје код нас, по изјави произвођача за “Дневник”, једино поврће које им је донело неку зараду у протеклој сезони јесу бели лук, першун и лубеница.
Ове три повртне врста зато им можда могу послужити као путоказ у избору поврћа за надолазећу сезону.
Митар Станков из Идвора, у општини Ковачица, имао је белог лука који је добро поднео климатске промене јер се сади у јесен и доспева у јуну па током јесени и зиме добија зимску влагу, која му прија током вегетације.
Али и у таквим условима у процесу развоја није могао без система за наводњавање, што је увећавало трошкове производње, за које треба око пола милиона по ланцу земље.
– Мање главице продајем на велико за 350 динара, а веће за 400 динара по килограму – казао је Станков и навео да белог лука по ланцу може да буде три тоне.
Профит од белог лука и до 15.000 евра
Бели лук се и даље сматра једном од потенцијално најпрофитабилнијих култура у повртарској производњи, али уз адекватну технологију гајења.
– Просечан принос од око пет тона по хектару, уз тржишну цену од приближно пет евра по килограму, може донети бруто приход и до 25.000 евра по хектару – навео је др Војновић. – Када се од тога одузму трошкови производње, који се крећу између 7.000 и 10.000 евра по хектару, произвођач може остварити профит већи од 15.000 до 18.000 евра по хектару, у зависности од учешћа прве класе и организације пласмана приноса.
Пошто Станков дуго година сеје бели лук, продаје га од куће јер накупци добро знају да има провокласан род.
И Енде Чузди из Мола, у општини Ада, сеје бели лук , али га продаје на пијацама, а малу количину на велико, од 10 до 20 килограма. Пијачна цена килограма белог лука кошта 800 динара, а на велико до 20 килограма од 600 до 700 динара.
Као повртар који сеје десетак повртних врста на неколико јутара Чузди истиче да је першун исплатив. На велико, али мање количине, до 20 килограма, продаје за 250 динара по килограму, док килограм на пијацама кошта 300 динара. На Футошкој пијаци у Новом Саду, најпрометнијој у том граду, килограм першуна кошта 400 и 500 динара и продају га продавци које су упослили повртари. Венац белог лука је 800 динара.
Тржиште лубенице било је препуно прошле сезоне па је цену диктирала понуда. Средња просечна цена лубеница током сезоне била је 40 динара у продаји на мало, а на велико од 20 до 23 динара. Повртари који су је сејали у етапама могли су да је продају и зараде једну просечну плату. Та зарада знатно је мања од оне од пре три деценије, када су се од једне сезоне лубеница могли купити гарсоњера или једнособан стан.
Александар Шовљански из Ђурђева, у општни Жабаљ, казао је да је сезона лубеница трајала кратко, али сејао их је у етапама па је међу првима имао бостан када су лубенице биле скупље, али имао је тог поврћа и када су други завршили сезону, што се показало као добра прилика за већу зараду.
Само сигуран купац доноси зараду
Доцент др Ђорђе Војновић с новосадског Пољопрвредног факултета наглашава да све више повртара пажљиво планира улагање, јер трошкови производње знатно утичу на коначну исплативост.
– Повртарство више не трпи производњу уколико се унапред не зна купац. Због тога, највећи успех остварују произвођачи који поред адекватне технологије производње, избор повртарских врста у производњи заснивају на захтевима тржишта, односно навикама потрошача – рекао је др Војновић. – Највишу цену бележило је на пијацама лиснато поврће, посебно спанаћ, који је достизао и 500 динара по килограму, док је броколи коштао од 350 до 500 динара. Те цене показују да тржиште примат даје повртним културама са краћом вегетацијом и стабилном потражњом, док масовна производња без унапред обезбеђеног пласмана носи већи ризик за произвођаче.
Што се тиче главног поврћа током зиме – кромпира, њега још има код великих повртара, али има и оних који су завршили овогодишњу сезону са овим поврћем. Велики повртар Павел Валент продао је сав род кромпира, али напомиње да су у његовој производњи били на позитивној нули само професионални повтари који су имали велике приносе по хектару.
– Ниска велепродајна цена, од 30 до 40 динара, и велике количине кромпира које постоје у ЕУ допринели су да на кртоли повртари немају зараду, премда сви раде да би нешто и зарадили – навео је за Валент за „Дневник”.
И лука још има у складиштима великих произвођача. Највише га имају повртари који су из ратарства прешли у повртарство и још немају сигурно тржиште.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.