УЗЕЛА БЕБУ СА ДАУНОВИМ СИНДРОМОМ Нишлијка Љиљана и сама из хранитељске породице има велико срце БЕБА НИЈЕ ИМАЛА НИ МЕСЕЦ ДАНА

Ово је прича како један сусрет може заувек променити два живота и како хранитељство, у свом најчистијем облику, постаје мисија исписана срцем. Љиљана Ранђеловић из Ниша, која је део детињства провела у хранитељској породици, хранитељ је једне 16-годишње девојчице са Дауновим синдромом и њена је највећа подршка и снага – једноставно речено, она је мајка. У Центру за породични смештај и усвојење у Нишу кажу да је у хранитељским породицама смештено 605 деце у оквиру 386 породица. Број хранитељских породица у последњих пет година бележи раст, али не прати потребе система, док најчешће смештај чекају деца од 7 до 9 година.

"Освојила ми је срце чим сам је видела", присетила се Љиљана Ранђеловић, Нишлијка која живи у Габровцу, мајка троје своје одрасле деце и хранитељица једне девојчице која ће јула напунити 17 година.Све је почело у нишком Клиничком центру. Тамо је лежала беба од једва тридесет дана која је имала Даунов синдром и неизвесну будућност. Али, за Љиљану, која ју је тада први пут угледала, дијагноза није била битна.- Ја сам отишла у нишку болницу да је видим и сутрадан сам је извела. Није било дилеме. Звали су ме из Центра да кажу да беба има Даунов синдром, али сам рекла да нема везе, била је то љубав на први поглед – прича Љиљана.

Та беба је постала део Љиљанине породице која већ има троје биолошке деце, а данас и унуке. Беба је порасла и постала њихова сестра, тетка и неодвојиви део сваког њиховог дана.

Дете које је донело нову радост и велику борбу

Бити хранитељ значи бити спреман на жртву, али и на неописиву радост. То значи видети човека у детету, а не проблем који треба решити.

Девојчица је, прича Љиљана Ранђеловић, проходала са четири и по године, а сваки њен корак био је мала победа.Има проблем она и дан данас са коленом. Идемо на терапију и вежба свакодневно. Након ревакцинације је престала да прича, сад враћа те неке функције да шоље пољубице, да је заљубљена, али верујем да ће се и говор вратити, само треба време – прича Љиљана.

Стрпљиво, сатима, данима, радила је са њом, учећи је да се сама обуче, да постави сто, да склони за собом.

"Врло је самостална, свакодневно вежба и ученица је Школе за основно и средње образовање “Царица Јелена", а наставу има код куће.Њена девојчица, како прича Љиљана, обожава музику, али не воли галаму и гужву.

"За Нову годину нас је подигла све на ноге. Пустили смо музику, играли и смејали се. Били смо исцрпљени. Бог ми је дао другу шансу и не желим да је пропустим и стварно гледам гледам да смо срећне" каже Љиљана Ранђеловић.И срећне су. Срећне у својој борби, у својим малим ритуалима и у љубави која је давно прерасла све папире и протоколе.

Ова девојчица није само дете на хранитељству – она је срце те куће.

Број хранитељских породица у порасту, али недовољно

Пре скоро 15 година у Нишу је основан Центар за породични смештај и усвојење који је установа социјалне заштите која се бави заштитом деце без родитељског старања кроз развој хранитељства. Основан је са циљем да покрива пет управних округа југа Србије: Нишавски, Пиротски, Јабланички, Пчињски и Топлички.

Наша мисија је да сваком детету обезбедимо сигурно и подстицајно породично окружење за раст и развој. На територији коју Центар тренутно покрива, у хранитељским породицама смештено је 605 деце у оквиру 386 породица. Хранитељство је привремени облик заштите који омогућава деци да одрастају у породичном окружењу онда када то није могуће у њиховој биолошкој породици. Циљ је да дете добије стабилност, подршку и услове за здрав развој, уз планирање његове будућности. било да је то повратак у биолошку породицу, осамостаљивање или други вид трајније заштите – кажу из Центра.

Број хранитељских породица у последњих пет година бележи постепен раст, што је позитиван тренд.Ипак, тај раст још увек не прати у потпуности потребе система. Потражња за хранитељством је стална, па охрабрујемо заинтересоване грађане да се пријаве. Сви који желе да постану хранитељи први корак праве обраћањем надлежном центру за социјални рад у месту становања, где добијају све информације и започињу процес пријаве и процене – појашњавају из Центра.

Смештај навише чекају деца од 7 до 9 година

Најчешће стижу захтеви за смештај деце нижег основношколског узраста (7–9 година), кажу из Центра за породични смештај и усвојење, а хранитељ може бити особа која има личне, породичне и здравствене капацитете да брине о детету.

- То могу бити брачни парови, ванбрачни партнери, самци или старије особе. Није пресудна структура породице, већ њена способност да обезбеди стабилно, сигурно и подстицајно окружење за дете. При томе се води рачуна и о адекватној разлици у годинама између хранитеља и детета – додају из Центра.

Заинтересовани грађани се пријављују у Центру за социјални рад, где пролазе поступак процене у складу са Правилником о хранитељству.Поред законски прописаних елиминационих фактора, попут лишавања родитељског права или осуђиваности за кривична дела, током процене разматра се и шири контекст породичног функционисања. То укључује васпитне стилове, животне навике, материјалне и стамбене услове, однос према образовању, као и квалитет партнерских и породичних односа потенцијалних хранитеља. У појединим случајевима управо ови фактори могу бити пресудни, јер је основни принцип у поступку процене најбољи интерес детета – истичу.

Обука за хранитеље траје између два и три месеца и реализује се кроз 11 радионица у трајању од 2 до 3 сата.

"Групу обично чини око двадесетак полазника, а обуку воде два едукатора. Програм подразумева интерактивни облик учења кроз задатке, вежбе и размену искустава. Животна искуства деце за коју се примењује хранитељство најчешће су обележена неповољним факторима: занемаривањем, злостављањем, напуштањем од стране родитеља или одрастањем у институцији од раног узраста. Ова искуства могу довести до специфичних застоја у развоју, нарочито у емоционалној и социјалној сфери, односно до дисхармоничног развоја. Због тога су хранитељима потребна специфична знања и вештине како би адекватно препознали и одговорили на потребе детета. Полазећи од разлике између родитељства и хранитељства, обука развија кључне компетенције неопходне за успешно обављање хранитељске улоге" наводе из Центра.

Компетенције обухватају знања и вештине за: обезбеђивање сигурног окружења и заштиту детета од занемаривања и злостављања, задовољавање развојних потреба детета ради оптималног развоја његових потенцијала, очување идентитета детета кроз подржавање веза са биолошком породицом и важним особама, пружање подршке детету у превазилаажењу сепарације и губитака и прихватање подељене одговорности и развијање сарадње са родитељима и стручним радницима центра за социјални рад.

Накнада за хранитеље 36.395,77 динара

Месечна накнада за издржавање корисника је 55.336 динара, док накнада за рад хранитеља износи 36.395,77 динара.

Уколико је на смештају двоје или више деце, накнада за рад износи 22.397,40 динара по детету. Дете на смештају добија и месечна средства за личне потребе у износу од 8.512 динара – кажу у Центру.

Често се чују коментари да неко постане хранитељ због пара, али те предрасуде растужују и љуте Љиљану Ранђеловић која је део детињства провела у хранитељској породици.

Тако јако ружно мишљење. Увек кажу да је неко узео дете због пара. Ја и да нема пара, ја се не бих одрекла моје девојчице – каже Љиљана Ранђеловић.

Истиче да деца не напуштају биолошке породице због немаштине.

"Расправљам се стално са људима. Никад нисам чула да је неко од неког сиромашног одузето дете. Никад. Узимају се деца ако има злостављања и занемаривања детета" додаје Љиљана.

Деца на хранитељству имају покривене трошкове за екскурзије и матурске вечери, а трошење новца надгледа старатељ детета из Центра за социјални рад.

Оно што не може да се плати или да разуме онај који није прошао хранитељство јесте напуштање хранитељске породице да ли због враћања у биолошку породицу, усвојења или одрастања.

"Хранитељство је привремени облик заштите и хранитељи су тога свесни од почетка, већ током припреме и обуке. Упознају се са могућношћу да дете може остати кратко, али и до осамостаљивања. Иако се током заједничког живота природно развија блискост, хранитељи у овај процес улазе припремљени за могућност сепарације. У том периоду стручна подршка има посебан значај. Саветник за хранитељство интензивира подршку када се приближава одлазак детета, кроз саветодавни рад и континуирану комуникацију са породицом. Циљ је да се процес повратка у биолошку породицу, усвојења или осамостаљивања спроведе на стабилан и подржавајући начин, како за дете, тако и за хранитеље" кажу из Центра.

"Пронаћи хранитеље за децу са сметњама у развоју може бити изазовно"

Није ретка ситуација да деци са сметњама у развоју потребан хранитељски дом.

"Пронаћи хранитеље за децу са сметњама у развоју може бити изазовно због специфичних потреба које ова деца имају. У тим случајевима примењује се хранитељство уз интензивну и додатну подршку, намењено деци и младима са сметњама у развоју, израженим здравственим тешкоћама или поремећајима понашања. План подршке дефинише садржај и трајање помоћи за дете и хранитељску породицу, а саветници за хранитељство пружају адекватну стручну подршку, тако да хранитељи никада нису сами у том процесу" кажу у Центру.

Постоји и ургентно хранитељство које подразумева хитно збрињавање детета у ситуацијама када је неопходно његово тренутно измештање из небезбедног окружења, односно када су угрожени његова безбедност, здравље или развој.

"Овај вид хранитељства је краткорочан и има за циљ да детету обезбеди сигурност и стабилност у првим данима након издвајања из породице, док се не изврши процена и не донесе одлука о даљем облику заштите. Ургентни смештај траје најдуже до 60 дана, током којих систем социјалне заштите сагледава околности и планира трајније решење. Иако је овај облик заштите од изузетног значаја у кризним ситуацијама, оваквих хранитељских породица никада нема довољно ни у Нишу, ни у осталим деловима југа Србије" истичу из Центра.

У свету који често премерава и рачуна, ова породица је подсетила да није најважније оно што пише у крштеници или администрацији, најбитнија је љубав која лечи, грли и пружа дом.

Telegraf.rs/Јужне вести/Љубица Јоцић