СРБИЈА КРЕЋЕ У ВЕЛИКУ ИНФРАСТРУКТУРНУ ОФАНЗИВУ Почиње изградња брзе саобраћајнице „Вожд Карађорђе“ и стотина километара нових путева

Софронијевић је рекла да је у оквиру националне стратегије, која је представљена у суботу, планирано да се до 2035. године изгради 985 км нових аутопутева и брзих саобраћајница и додала да су то амбициозни, али реални и оствариви планови.

 ''Ако за ових 10 година имамо план да се изгради 985 км, то је годишње 98,5 км. Ми само ове године пуштамо 133 км'', рекла је министарка за РТС  и додала да је реч о деоницама Моравског коридора, Дунавског и Фрушкогорског коридора, обилазници око Ваљева, деоници Сремска Рача - Кузмин.

 Она је казала да је до 2012. године у Србији било 596 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, а да су од тада изграђена још 622 километра.

Софронијевић  је рекла да се након завршетка Моравског коридора неће стати и да ће се наставити од Адрана преко Рашке до Новог Пазара са одвајањем за Јариње, као и да ће Дунавски коридор од Голупца бити настављен преко Доњег Милановца до Брзе Паланке са одвајањем Кладова.

Када је реч о пројектима "Смајли" и "Вожд Карађорђе", министарка је рекла да су за прву деоницу "Вожда Карађорђе" дужне 82,7 км, која ће ићи од Чибутковице до Орашца и од Малог Пожаревца до Аранђеловца, у току завршни преговори и да би припремни радови могли да почну већ у априлу и мају.

Навела је да је за "Смајли" комерцијални уговор потписан 2023. године, али да нису испуњаване уговорне обавезе због чега је тај уговор раскинут.

''Али смо сада такође, као и за Вожда, у финалној фази преговора и закључења комерцијалног уговора. Мислим да је држава врло одговорно приступила овоме, раскинут је уговор са претходним извођачем радова, закључиће се са новим и већ до краја марта, јер имамо важеће дозволе за припремне радове, почеће радови на Смајлију'', рекла је Софронијевић. 

Говорећи о авиосаобраћају, оценила је да се Србија позиционирала као водеће авио-саобраћајно чвориште у региону, уз стални раст београдског аеродрома, али и аеродрома у Нишу.

Навела је да је на аеродрому у Нишу у прва два месеца ове године број путника повећан за 60 одсто у односу на исти период прошле године, као и да се очекује да тај аеродром додатно развија карго-саобраћај.

Говорећи о мрежи мањих аеродрома, министарка је рекла да држава процењује да су они важни за даљи развој туризма и привреде, али да је главни фокус и даље на аеродромима "Никола Тесла", Ниш и Морава.

Када је реч о канализационој и водоводној инфраструктури, министарка је казала да је комунална инфраструктура у искључивој надлежности јединица локалних самоуправа, али да општине имају мале буџете за те намене и да се зато укључила држава. 

 ''И ми покушавамо да кроз пројекте као што је Чиста Србија или кроз пројекте који се финансирају из неких међународних фондова, ИПЕ и тако даље, и БРД који финансира, да помогнемо општинама да што пре реше тај проблем.

Када је реч о постројењу за пречишћавање отпадних вода у Београду, истакла је да је то један од најважнијих комуналних пројеката.

"Београд је, ја мислим, једина престоница у овом делу Европе која нема постројење за пречишћавање отпадних вода", навела је Софронијевићева.

Подсетила је да је 2025. године закључен оквирни споразум са француском компанијом, а да су ове године настављени разговори за прву фазу пројекта.

"До краја ове године ћемо ми имати потписан уговор и дефинисати технологију. то је комплексна стручна прича, али до краја године ћемо имати и прву и другу фазу. Сматрам да је веома важно да се почне овај пројекат и да грађани Београда коначно добију оно што заслужују", закључила је министарка.