ПОБЕДОМ У КРАГУЈЕВЦУ НОВОСАЂАНИ ОДРЖАЛИ КОРАК СА ПАРТИЗАНОМ: Кад је најтеже – Џон Мери

Као да су прво полувреме преспавали играчи обеју екипа. Да не беше Соклерове ситуације један на један са голманом Росићем у 28. минуту, не бисмо имали ни један моменат који би сведочио да је догађај упште постојао на „Чика Дачином“ терену. У том моменту, док су Новосађани развлачили лопту од немила до нетрага на противничкој половини, Аџић је милиметарском прецизношћу, између Вошиних централних бекова, пронашао Соклера, који је био у налету. Словенац је избио испред истрчалог Росића који је искусно скратио угао, а тиме и могућност једном од најефикаснијих суперлигашких стрелаца да нишани прецизније, тако да је лопта завршила у гол ауту. 

Био је то једини шут ка голу, рачунајућу учинак с обе стране терена. Шутева у оквир, дакле, није било ни у назнакама. Војводина јесте контролисала простор, а поседом лопте у значајном проценту одавала је колектив чији квалитет није споран. Изостанак завршнице пред Лијесковићевим голом, међутим, подсетио је на неколико момената у првенству када су њени играчи, опијени претходним резултатским успесима, једноставно губили енергију којом би сопствено издање поновили и тако квалитет потврдили. То је и њихов тренер Мирослав Тањга, видно расположен победом у дербију са Партизаном, честитајући играчима на победи јасно назначио речима „ми као да заспимо на неким утакмицама“. 

Оцену да су преспавали и друго полувреме ублажио је најпре Сукачев у 54. минуту покушајем са дистанце, првим шутем у оквир гола Крагујевчана. Лијескић је без напора зауставио лопту. Безмало 20 минута чекали смо нови моменат белешке вредан и дочекали када је Вукановић између двојице одбрамбених играча Радничког шутирао у спољни део мреже, да би један минут касније Савићевић, који је у игри заменио Ранђеловића, шутирао је са места одакле је начео Партизанову мрежу у дербију, али је голман Лијескић успео да парадом одбије лопту у корнер. Најповољнију прилику у том делу утакмице пропустио је Кокановић десет минута пре краја. Лијескић је падом у ноге Вошином везњаку истакао кандидатуру за епитет играча утакмице.

Епитет ће, ипак, отићи на конто Тањгиног џокера Џона Мерија, мада је на терену провео свега 18 минута, рачунајући и петоминутни интервал надокнаде времена. Наиме, у 88. минуту Видосављевић је извео корнер, а Мери је на ивици петерца надскочио Сисеа и послао лопту у мрежу за 17. Вошину победу у сезони. 

Раднички 1923 – Војводина 0:1 (0:0)

КРАГУЈЕВАЦ: Стадион „Чика Дача“, гледалаца 1.700, судија Милан Митић (Лесковац), стрелац Мери у 88. минуту, жути картони: Хасин, Аџић, Сисе (Раднички), Полетановић, Савићевић (Војводина).

РАДНИЧКИ 1923: Лијескић 6,5, Ристић6 (Јусуф), Аџић 6, Митровић 6, Миличић 6, Ковачевић 6, Балде 5,5 (Сисе 5,5), Евандро 5,5 (Букумира), Видаков 5,5 (Сахли 5,5), Хасин 5,5, Соклер 5,5.

ВОЈВОДИНА: Росић 6,5, Николић 6, Сич 6, Црномарковић 6, Сукачев 6, Видосављевић 5,5, Полетановић6 (Ета), Ранђеловић 5,5 (Савићевић 6), Величковић 5,5 (Кокановић 5,5), Коларевић 5,5, Вукановић 5,5 (Мери 7). 

Л. Бакмаз