ГОДИНА ОД СТРАВИЧНОГ ПОЖАРА У КОЧАНИМА Најмлађа жртва имала само 16 година, огласио се и градоначелник:
Данас, 16. марта, навршава се годину дана од трагедије која је потресла читав регион – пожара у дискотеци „Pulse“ у Кочанима, у Северној Македонији. То је једна од најтежих несрећа у модерној историји те земље.
У ноћи између 15. и 16. марта 2025., око 2:35 ујутру, избио је велики пожар у дискотеци, где се те ноћи одржавао концерт македонског хип-хоп дуa DNK, а унутра је било стотине младих људи.
У клубу је било око 650 посетилаца, иако је продато око 250 карата.
Током наступа су коришћена пиротехничка средства (унутрашњи ватромети). Искре су погодиле запаљиву звучну изолацију на плафону, која се одмах запалила. Ватра се невероватно брзо проширила по кровној конструкцији и за неколико минута клуб је био у пламену и густом токсичном диму.
Последице су биле катастрофалне- 63 особе су погинуле, а 193 особе су повређене.
Многи страдали били су веома млади. Најмлађе жртве имале су само 16 година.
Велики број људи није страдао од ватре, већ од гушења димом и стампеда на излазу када је настала паника и стампедо.
Јуче одржан православни помен, огласио се и градоначелник Кочана
Градоначелник Кочана, Владко Грозданов, истакао је за Курир да Северна Македонија и даље носи трагове трагедије, коју никада неће заборавити:
– Те вечери сам био у Кочанима, иако у том периоду нисам радио у Кочанима. Ситуација је била катастрофална, већ смо је неколико пута описивали. То никоме не бих пожелео да види током живота. С обзиром на све околности, хвала Богу и докторима који су помогли свима. Ево, моја ћерка је међу живима, иако то не умањује бол. Кочани су у великој боли, 63 погинула човека и око 200 повређених је било.
– Ова три дана смо мислили да ће полако почети да бледе сенке и трагови догађаја који нам се десио. Али од јуче и данас, све нам се враћа као да је било јуче.
Јуче се одржао православни помен у част погинуле деце, а како каже, ови догађају си их подсетили на захвалност свима који су изашли у сусрет прошле године:
– Хвала светским центрима и нашим институцијама. То нас је опет вратило у стварност и верујте, као да се све десило јуче. Те исте слике бледе из сећања, али их памтимо – потресне слике, та катастрофа, то је ужас, то је хорор. Није нам лако, верујте.
