ПРОБНА МАТУРА ПРЕД ВРАТИМА Психолог саветује децу и родитеље, ЕВО ШТА ЈЕ ВАЖНО

Фото: Дневник/Радивој Хаџић

Психолог Жељко Машовић изјавио је да је важно да родитељи деци ставе до знања да резултат на малој матури није пресудан, јер претерани притисак може довести до појачане треме и анксиозности.

Око 64 хиљаде осмака ће 27. и 28. марта полагати пробне тестове мале матуре, са тим што ће у петак мали матуранти полагати тест из српског језика, док их у суботу чека пробни тест из математике. Иако се бодови са овог пробног теста неће рачунати при упису у жељене средње школе он јесте веран показатељ колико су матуранти спремни за оно што их чека у јуну.

Kако родитељи могу да помогну својој деци да лакше преброде овај период, открио је за Kурир телевизију, Жељко Машовић, психолог.

- Можемо им помоћи тако што ћемо помоћи себи са схватимо да ово није живот или смрт, као што није живот или смрт у коју ће основну или средњу школу дете ићи. Из сопственог примера и из примера деце са којом радим већ 25 година, мање више није битна чак ни та средња школа,већина нас се проналази тек тамо негде пред крај средње школе, тада заправо можемо да знамо шта заправо желимо у животу, све пре тога нам је углавном рано - рекао је Машовић.

Мала матура већ годинама уназад прати висок ниво тензије како међу ђацима, тако и међу родитељима. Док се приближавају јунски датуми, нервоза расте у многим домовима, а утисак је да су родитељи често и забринутији од саме деце.

- Ви не можете ни једним тестом обухватити комплетно знање или образовање, ту је и питање шта је знање, оно може бити чињеница али и многе друге ствари, наше знање је постало апсолит, клинцима је потпуно небитно. Њима је битно како да дођу до знања ако га некад пожеле, а ја се надам да ће га пожелети - додао је.

Фото: Dnevnik (arhiva)

"Трема може прећи у анксиозност"

Машовић је упозорио и да све више деце показује забрињавајућу дозу треме.

- Та трема може лагано прећи у анксиозност и то родитељи треба да осете. Родитељи чето умеју да кажу "па ја му не говорим да је школа нешто битна" али могуће је да ми успут шаљемо деци сублиминалне поруке са својим гестовима да је она изузетно битна. Важно је исто тако да не шаљемо деци поруке да није потпуно битно, ако претерамо у било чему и то постане живот или смрт деца то осете и одмах се диже паника - објашњава Машовић.

Kако каже, оно што би родитељи требали да раде јесте да покажу деци технике дисања и контроле дисања.

- Kада крене трема у било којој варијанти, прво што креће јесте хипервентилација. Самим тим себи дижемо притисак и тиме настаје цела тензија у телу, па наравно тако и у мозгу. То је онда велики проблем. Морамо објаснити детету да ако не знају један задатак пређу на следећи и да се не стресирају око оних ствари које не знају. То би људи требали људи генерално у животу да примене. Прво реши ове лакше ствари па онда покушај теже - додаје он.