ОСТАО БЕЗ ЖИВОТНЕ УШТЕЂЕВИНЕ ДОК ЈЕ БИО У БЕОГРАДУ Лопови однели 72.000 евра домаћину из Ивањице, ПОЛОМИЛИ СЛАВСКУ ИКОНУ

- Ја сам био у Београду да пружим подршку нашем председнику, вероватно су ме пратили и знали да сам отишао. Кад сам се вратио затекао сам ужас. Све су однели, кућу су демолирали, развалили врата, преврнули све што смо имали. Икону су ми поломили… То није била само крађа, то је било иживљавање, као да је освета, лопови овако не раде, да су имали снаге ни темељ не би оставили - прича Славиша за РИНУ.

У тој кући била је цела његова и супруге Цане животна борба, зној и мука. Бахати лопови за пар минута уништили су три деценије Славишиног рада – као превозник, дрвосеча, пољопривредник. Све што је зарадио поштено са својих десет прстију, улагао је у дом, породицу, штедео, кућио и на крају је неко све то разорио.

- Имао сам уштеђено 72.000 евра, за децу. Све су однели. Остали смо без хлеба и без куће. Мораћемо да продамо и последњу краву… Једноставно, уништени смо до краја, ово нешто у животу нисам видео - каже Славиша.

Додаје да не зна ко би могао бити починалац и да ли то можда има везе са тим што је са пуним сцрем отишао у Београд да би председнику пружио подршку,

- Не бавим се политиком, али поштујем рад и радне људе. Отишао сам да пружим подршку председнику, искрено, јер је нама овде урађен пут. Не могу да заборавим каљугу и сокак до Девића, и како смо се мучили док се он није појавио. Па зар је грех неком рећи хвала. Ако је он могао да дође у ову планину да копа нама путеве, могу и ја да се провозам до Београда и да кажем човеку хвала -каже он.

Домаћина Славишу у Девићима, али и околним селима сви знају као вредног и поштеног човека и сви су у шоку након што је мучки опљачкан.

- То је човек каквих је данас мало. Поштен, вредан, свима је помагао кад је требало. Нема коме није изашао у сусрет, од своје уштеђевине често је зајмио другима у невољи, није шкртица и пакосан. Ма наиван је колико је поштен, једноставно мерило за поштење. И баш таквог су погодили - каже комшија Радоица Стојковић.

Додаје да су мештани тог краја годинама чекали пут.

- Кад је пут урађен пре четири године, сви смо одахнули. То се овде не заборавља. Славиша је отишао да се захвали. А неко је то искористио и урадио ово. Нажалост, има и таквих људи - додаје Радоица.

Кућа коју је Славиша градио пола живота сада је девастирана. У њој више нема ни сигурности ни онога што је годинама стицано. Ова прича из Девића није само прича о крађи. Она је прича о добру и злу, о часним људима који се нађу на удару олођа и сецикеса. То је прича о човеку који је веровао, радио и помагао – и који је у једном дану остао без свега.