ПАЦИЈЕНТИ РАДИЛИ АНКЕТУ СА ЛЕКАРИМА Дијагностика рака плућа је бржа, али болесници чекају на терапију и до 40 дана ЕВО КОЈИ СУ РАЗЛОЗИ

Истраживање спроведено међу лекарима који свакодневно лече оболеле од карцинома плућа показало је да највећа "уска грла" у лечењу леже у организацији, пре свега у биомаркерском тестирању и процедури РФЗО комисије која одобрава терапије. 

Са каквим се изазовима суочавају лекари у Србији у лечењу рака плућа, да ли је пут пацијента, од постављања дијагнозе, преко одлуке конзилијума и одобрења РФЗО, до започињања терапије, данас убрзан, које су савремене терапијске опције тренутно доступне оболелима од рака плућа у Србији, само су нека од питања на која су одговарала 40 лекара из седам референтних установа у Србији. 

Лекари, који су учествовали у анкети, пре свега су чланови онколошких конзилијума који свакодневно доносе одлуке о терапији пацијената са раком плућа. 

Више од 90 одсто испитаника чине пулмолози и онколози, а највећи број долази из Клиничког центра Србије, где се лечи готово половина оболелих у нашој земљи.

"У односу на период од пре неколико година, видљив је значајан напредак у дијагностици рака плућа. Раније су највећи застоји постојали у заказивању и извођењу ЦТ прегледа и бронхоскопије, али је данас тај део процеса значајно убрзан, пре свега набавком додатних апарата и унапређењем организације рада. Ипак, време се и даље губи у другим фазама лечења. Након што конзилијум донесе одлуку о терапији, процес се додатно продужава јер је неопходно да комисија РФЗО верификује ту одлуку. Комисија заседа два пута месечно, разматра сваки појединачни случај и затим шаље одлуке здравственим установама, што у просеку траје додатних 15 до 20 дана", објашњава директор Клинике за пулмологију Универзитетског Клиничког центра Србије др Михаило Стјепановић. 

Конзилијум, који чине лекари из саме установе где се пацијент лечи, доноси предлог терапије, а истраживање показује да комисија РФЗО у готово огромној већини случајева потврђује њихове одлуке. Ипак, пацијенти на ову административну верификацију чекају додатне две до три недеље, иако су одлуке конзилијума већ квалитетне и поуздане.

"Посебно је значајан податак који наводи чак 97 одсто лекара, а то је да РФЗО комисија готово никада не мења одлуке конзилијума. У већини случајева одлуке се потврђују, док се у малом проценту тражи допуна документације, што показује да конзилијуми раде исправно и у складу са индикацијама које су прописане од стране РФЗО", истиче др Стјепановић. 

То значи да већина пацијената додатне две до три недеље чека због административне процедуре која у већини случајева не утиче на коначну одлуку о лечењу. 

Други значајан разлог застоја су резултати патохистолошких (имунолошких и молекуларних анализа), укључујући одређивање ПД-Л1 статуса, који су кључни за прецизно одређивање типа тумора и избор одговарајуће терапије. 

Просечно време чекања на ове резултате износи око 20 дана. У пракси, то значи да пацијенти најчешће чекају око 40 дана од постављања дијагнозе до почетка терапије, док се у сложенијим случајевима чекање може продужити и до два месеца.

"Лекари су нам кроз анкету указали да је тренутно најдуже чекање управо на резултате ПД-Л1 тестирања и молекуларне дијагностике, без којих није могуће донети одлуку о терапији. Организација овог дела система није мењана од 2020. године, па се тестирање и даље спроводи само у Београду и Сремској Каменици, иако постоје лабораторије у КЦ Крагујевац и КЦ Ниш које већ раде ПД-Л1 и молекуларну дијагностику за друге типове малигнитета. За пацијенте са раком плућа из јужне и западне Србије ово значи додатно време за транспорт узорака, дуже чекање на резултате и одлагање почетка лечења. Лекари указују да је решење једноставно, односно да је потребно само признати постојеће капацитете у КЦ Ниш и КЦ Крагујевац за дијагностику рака плућа, чиме би се значајно скратило време чекања и растеретио систем у Београду", рекла је представница Удружења паицјената "Пуним плућима" Оља Ћоровић. 

Она је навела да ово решење не захтева додатна средства, већ бољу организацију и признавање постојећих лабораторија. 

"Када је реч о лечењу, увођење савремених терапија пре скоро седам година значајно је унапредило лечење карцинома плућа у Србији, омогућавајући оболелима да живе квалитетније и дуже. Данас ове терапије представљају светски стандард. Ипак, у Србији приступ савременом лечењу и даље није уједначен свим пацијентима са раком плућа То се пре свега односи на оболеле од сквамозног и ситноћелијског карцинома плућа, пацијенте са метастатским неситноћелијским карциномом плућа и то како са честим, тако и са ретким генетским мутацијама, као и на оболеле од неситноћелијског рака плућа у трећем стадијуму болести. Ти пацијенти се на жалост и даље лече хемиотерапијама", истакла је Ћоровић.

Према извештају Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" за 2024. годину, рак плућа је водећи узрок смрти од малигних болести, са готово 7.000 новооболелих и 5.000 преминулих годишње. 

Забрињавајуће је што је рак плућа од пре две године водећи узрок смртности и код жена, па правовремен приступ терапији чини кључним.

"Из тог разлога улога имунотерапија и других иновативних терапија у савременом лечењу рака плућа имају кључну улогу. Данас оне представљају стандардну опцију у терапији метастатског карцинома плућа, омогућавајући дуже преживљавање и бољи квалитет живота пацијената", рекао је медикални онколог и начелник одељења медикалне онкологије у КБЦ Бежанијска коса доц. др Зоран Андрић. 

Међутим, нагласио је др Андрић, у Србији су те иновативне терапије доступне само делу пацијената у првој линији лечења. 

"Процењује се да савремене терапије добија отприлике 50 одсто оних који би могли имати корист, у зависности од биомаркера и других клиничких критеријума. Најновије студије показују да имунотерапија остварује значајан ефекат и у ранијим стадијумима болести, где може смањити ризик од повратка, нарочито када се примењује пре операције (неоадјувантно) или после операције (адјувантно), и може се комбиновати са хемотерапијом. Треба рећи да је значајно и да се уведе иновативна терапија за ретке и честе мутације неситноћелијског карцинома плућа како би се пацијентима омогућио дужи и квалитетнији живот уз очувано свакодневно функционисање", рекао је др Андрић.