ДА ЛИ СУ БЕЗБЕДНЕ НАМИРНИЦЕ СА ИСТЕКОМ РОКА „Најбоље употребити до“ и „употребити до“: шта значе ознаке на храни
Када купујемо основне животне намирнице, важно је обратити пажњу на декларације како бисмо избегли здравствене проблеме. Ознака „најбоље употребити до“ углавном указује на квалитет, а не на безбедност производа, па многе намирнице могу бити безбедне и након истека рока, под условом да се правилно чувају и да не показују знаке кварења.
Шта се дешава после истека рока?
Након истека овог датума, намирнице најчешће почињу да губе на укусу и хранљивој вредности. Иако у већини случајева неће изазвати здравствене тегобе, њихова храњива вредност може бити смањена у поређењу са свежом храном.
Датуме на прехрамбеним производима (осим на адаптираном млеку за одојчад) одређују произвођачи, и они су углавном добровољног карактера. Њихова сврха је да потрошачима пруже информацију о периоду оптималног квалитета и свежине производа, а не нужно о његовој безбедности.
Шта значе најчешће ознаке на декларацијама?
„Најбоље употребити до“ означава период током којег производ задржава оптималан укус и квалитет.
„Употребити до“ представља последњи препоручени датум за конзумацију. Ова ознака се често користи код лако кварљивих производа и може бити повезана и са безбедношћу хране, нарочито ако се производ не чува у одговарајућим условима.
„Продати до“ служи за управљање залихама и означава период током којег производ треба да буде изложен за продају.
„Замрзнути до“ означава препоручени рок за замрзавање производа како би се очувао његов квалитет.
Kада је реч о безбедности, важно је нагласити да се неке намирнице, попут млека или одређених сухомеснатих производа, могу конзумирати и неколико дана након истека датума „најбоље употребити до“, али искључиво уколико су правилно чуване и не показују знаке кварења.
Храна чувана у замрзивачу може остати безбедна за конзумацију веома дуго, али њен квалитет (укус, текстура и храњива вредност) временом опада. Слично важи и за производе из оставе, попут конзервиране хране, житарица и тестенине, који могу трајати годинама уколико је амбалажа неоштећена. Ипак, и код ових производа може доћи до постепеног губитка квалитета. Без обзира на декларисане рокове, безбедност хране не треба процењивати искључиво на основу датума. Kонзумирање покварене хране може довести до симптома попут мучнине,повраћања и дијареје.
Због тога се препоручује коришћење чула при процени исправности хране. Знаци који указују да храна није безбедна укључују појаву буђи, непријатан или неуобичајен мирис, промену боје, згрушавање, као и необичну, слузаву или превише водену текстуру.
У погледу чувања, млеко се у фрижидеру може држати око седам дана, док се свеже месо, попут говедине и пилетине, препоручује употребити у року од једног до два дана. Јаја се могу чувати три до пет недеља у фрижидеру, док сухомеснати производи обично имају рок трајања од три до пет дана након отварања.
Храну је потребно чувати у чистом фрижидеру на температури до 4 степена, док температура замрзивача треба да буде око -18 степени. Препоручује се да се сирово месо, риба и живина држе одвојено од осталих намирница, по могућству на најнижој полици у фрижидеру, како би се спречила контаминација. Такође, није препоручљиво чувати јаја и млеко у вратима фрижидера, јер су температурне осцилације у том делу највеће. Намирнице из оставе треба чувати на хладном и сувом месту. Банане је пожељно држати одвојено од другог воћа, јер убрзавају процес зрења и кварења. Такође, препоручује се одвојено чување воћа и поврћа у фрижидеру.
Датуми на амбалажи представљају користан водич, најпоузданији начин процене исправности хране остаје комбинација правилног складиштења и ослањања на сопствена чула.