БИВШИ ИГРАЧ ПАРТИЗАНА ЂОРЂЕ ТОМИЋ ОПЛЕО ПО УПРАВИ ПАРТИЗАНА: "Нисте способни да водите клуб!"

Разуме проблематику Партизана кроз деценије, посебно актуелног тренутка у коме се дошло до неподношљивог нивоа у коме су две струје заратиле. На једној страни Расим Љајић, Данко Лазовић, Милка Форцан и Војин Лазаревић, а на другој усамљен, мада је тако и хтео да се сам за све пита у спортском сектору, Предраг Мијатовић.

Према Томићевој оцени – неодрживо. Малтене од почетка, само се чекало кад ће да пукне. И пукло је.

„Начин на који су дошли у клуб је у најмању руку дискутабилан, да не кажем сраман. Октобра 2024. су питали кога је требало да питају, дошли су као ослободиоци Београда 20. октобра 1944. са таквом ароганцијом и препотентношћу као да то њима припада. После годину и по дана морамо да закључимо да они нису адекватни људи да воде Партизан. Имали су шест или девет месеци да Привремени орган претворе у Скупштину. Ништа нису урадили и ово стање је последица нерада, односно непоштовања правних регулатива. Нису поштовали Статут, а Скупштина 2. јуна је била најсрамнија у историји клуба, јер уопште није била испоштована процедура. Све су урадили накарадно, борили су се за функције, да буду ту, и добили су мандат на пет година. Изабрали су сами себе, прогласили победнике. Ово сад стање је последица њиховог рада. Унизили су клуб. Ово је срамота“, у даху је говорио знаменити везиста Парног ваљка, Ђорђе Томић, гостујући у емисији Подне на ТВ Уна.

Сада је један од потписника Апела за спас Партизана, који је имао можда и кључну улогу у променама, кад је требало решити се штеточинске претходне управе на челу са Милорадом Вучелићем и Милошем Вазуром. Један од проблема је што нико из Апела није ушао у клуб.

„Партизан нема Управни одбор. То је срамота да они у УО имају пет људи. Партизан никада у историји није имао Управни одбор са пет људи. Незаконит је начин на који су они бирани, уопште није испоштован процес, није распуштена стара Скупштина да би се конституисала нова. Сад се прегласавају, пребацују лоптицу једни другима. Пеђа Мијатовић јесте урадио доста добрих ствари, али урадио је и лоше. Уз све поштовање њега као великог играча, поставио је ствари тако да се он сам пита. И онда су и они морали некад да му се супротставе, да кажу како то није у реду, али не сад, на овај начин, да издајете саопштења, да се играте с клубом. Притом, нисте изабрани на легитиман начин. Скупштина Партизана не постоји, они су нелегални органи клуба, немају никакав легитимитет. Шта је следеће? Требало би да распусте ову лажну Скупштину и да се уђе у изборни процес, да се прави нова Скупштина на мандатни период од пет година. Нека једног кандидата дају њих четворо, други нека буде Пеђа, а појавиће се трећи и четврти кандидат...“

Имао је Ђорђе Томић низ замерки и на начин на који клуб води Расим Љајић.

„Кад неко хоће да буде председник, мора да изнесе план и програм. Садашњи председник је изашао на Скупштину, да ли је он изнео план и програм? Они су дошли тамо, ха-ха, хи-хи, ми смо дошли на пет година и ево, ми смо ту срећни. Најбоље је за председника да они распусте лажну Скупштину и да се органи бирају на легитиман начин, да се поштује Статут, да се делегати бирају на прави начин, да тамо буду људи од интегритета. Раније су у том телу били представници бивших играча, радне заједнице, друштвено-културни радници и навијачи. И то је имало мана, али опет је било природније и нормалније него сад. Ово је лакрдија шта су направили. Немој да причамо како сте дошли, зашто сте дошли, зашто нисте урадили ствари како је требало, па не бисте дошли у ситуацију и да продате дете које има огроман потенцијал за три пута мање новца од оног што вреди“, потенцира Томић одлазак Андреја Костића у Милан за 3.500.000 евра.

Оно што му додатно смета је очигледна статичност, инфериорност на свим пољима, осим у борби за фотеље.

„Видим да више воле функције него што имају љубав према Партизану. Уједно су показали неспособност, не видим да они нешто сад као могу. Кад нису могли да обезбеде спонзора, маркетинг, кад нису могли да направе контакт са навијачима кроз чланске карте и улазнице, кад нису могли навијаче да заинтересују, да се они питају ко ће бити делегати Скупштине, да одлучују ко ће бити председник... Потребно је организовати се! Навијачи су у Кошаркашки клуб Партизан унели 10.000.000 до 12.000.000 евра. Унеће и у Фудбалски клуб Партизан 5.000.000 до 6.000.000. Партизан је бренд који може много више. Има навијаче широм света, а они ту ништа нису урадили што се тиче маркетинга, спонзора, да убациш у Управни одбор људе који воле Партизан. На пример, сваки навијач донира 1.000 динара месечно, то је за 12 месеци 12.000 динара. На период од пет година то је 60.000 динара и тако може 100.000 навијача... И тих 100.000 навијача може да бира председника. Дајте им да одлучују ко ће да буде председник: Пеђа, Милка, Матеја Кежман или Будимир Вујачић. Има кандидата, али морају да се поставе ствари на место. Они се тиме нису бавили, него функцијама, сами собом, ароганцијом и препотенцијом.“

(Моцарт спорт)