(ФОТО) СПЕЛЕОЛОШКИ БИСЕР СРБИЈЕ ПОНОВО ОТВОРЕН ЗА ПОСЕТИОЦЕ! До улаза води чак 700 степеника, а унутра се крију призори које мало ко очекује
Једна од највећих спелеолошких атракција у Србији, Потпећка пећина код Ужица поново је отворена за туристичке посете, а сезона ће трајати све до 31. окотобра.
- Радно време пећине радним данима биће од 12 до 16 часова, а суботом и недељом од 10 до 18 часова. Уласци ће бити организовани на сваких сат времена, уз пратњу водича. Цена улазнице за одрасле износиће 400 динара, за децу од 7 до 14 година старости 300 динара, а за децу млађу од седам година улаз у пећину биће слободан. Цена за групне посете износиће 350 динара по особи, саопштено је из ТО Ужице.
Спелеолошки бисер западне Србије налази се 14 километара од Ужица у северном делу Дрезничке градине. Потпећка пећина јединствена је на Блкану због изузетно великог улаза у облику потковице, који је висок око 50 метара.
Према причама мештана, до Другог светског рата овде су постојале две пећине, једну су Немци срушили и затим су се оне спојиле и настао је такав јединствен, импозантан улаз. До улаза води 700 степеника, а онда се испред вас пружа неслућено богатство пећинског накита. Ипак, да бисте до тога дошли морате проћи кроз - тунел слепих мишева. Оно по чему је овај локалитет такође посебан јесте скелет који се у њој налази.
- Ту се налазе кости медведа које вире из земље и налазе се дубоко унутар ове пећине. Сви се питамо одкуд оне ту, пронађене су случајно приликом прокопавања стазе до Цвијићеве дворане. Претпоставља се да је кости медведа донела река и да су овде већ стотинама година, казао је туристички водич Жељко Матијевић за агенцију РИНА.
Река за коју се претпоставља да је донела кости старе животиње назива се Петница која извире у доњем току пећинског језера.
Потпећку пећину је почетком 20 века истраживао Јован Цвијић. Процењује се да је дуга око 10 километара, а за посету је доступно првих 550 метара. Подељена је на четири дела - дворану под куполом, дворану змајева, Цвијићеву и затм дворану Снежана и седам патуљака. Спелеолози су овде били јако инспирисани у давању имена за пећинксе украсе, тако да само у Потпећкој пећини можемо видети - палму у саксији, чика Љубу и његове мачке, бебу која пузи, чељусти крокодила, камене змајеве, сове.
Рина