СВЕ РЕЛИГИЈЕ НОСЕ ИСТЕ ПОРУКЕ Пет универзалних истина које смо заборавили

Тако почиње култна песма “Spirit in the Sky“ (Дух на небу) америчког кантаутора Нормана Гринбаума из 1969. године. Ова рок химна која говори о духовности и загробном животу постала је хит број 3 на Billboard листи и продала више од два милиона примерака. 

Интересантно је да је Гринбаум, Јеврејин по вери, био инспирисан гледајући Портера Вагонера како изводи госпел песму на телевизији. „Мислио сам, ’Да, то могу и ја’, не знајући ништа о госпел музици, па сам сео и написао своју госпел песму. Било је лако. Текст сам написао за 15 минута“, рекао је Гринбаум у интервјуу.

Али зашто започињемо овај чланак са песмом о духу на небу? Зато што је управо та тема – универзална духовност која превазилази појединачне религије – у срцу једног од најфасцинантнијих открића које је икада направљено кроз анализу древних текстова.

Ко је човек који је „дешифровао” реалност?

Иза овог истраживања стоји Чејс Хјуз, фигура која на први поглед не делује као типичан духовни учитељ. Хјуз је један од водећих светских стручњака за бихевиоралну анализу, профилисање и утицај. Деценијама је обучавао војно особље, обавештајне службе и елитне јединице како да „читају” људе и разумеју скривене механизме људске психе.

Спајајући прецизност војног аналитичара са дубином древне филозофије, Хјуз је дошао до запањујућег закључка: наша свест је програмирана истим истинама, без обзира на то где смо рођени.

Опсесија која је трајала цео живот

„Од своје десете године био сам опседнут древним текстовима“, признаје Хјуз. „И мислим стварно опседнут. Читао сам верскен књиге и још увек их читам као што људи читају податке у извештајима. Поредим све верзије и преводе, поређење линија за линијом, и нешто ме је увек мучило.“ Хјуз није проучавао само неколико или десетак текстова – провео је деценије анализирајући преко 190 светих списа из сваког угла људске цивилизације. Хришћански, хиндуистички, будистички, јеврејски, исламски, таоистички, гностички, египатски, маја, херметички, конфучијански, сумерски, аутохтони... Текстови написани на хиљадама километара удаљености, са хиљадама година размака, без икаквог начина да утичу један на други.

„И ипак, негде између редова, сви шапућу потпуно исту поруку“, открива он. „И то није слично. Није нека врста ’мање-више’ поруке. То су потпуно истих пет истина, изнова и изнова.“

Зашто је истина била скривена

Пре него што откријемо којие су то истине, морамо разумети зашто су уопште биле скривене. „Ове истине су биле заиста скривене“, објашњава Хјуз. „То није теорија завере – цркве и владе су то чиниле. Али то је много старије од тога.“ Проблем није био у тајности – већ у самом језику. „Језик – било који језик – је кавез. То је мрежа са рупама које су превише широке да ухвате нешто што је заиста бесконачно“, објашњава он. „А људи који су писали ове текстове су то знали.“

То је разлог зашто Лао Це, легендарни кинески филозоф и оснивач таоизма, отвара “Дао Де Ђинг“ ( главни таоистички текст написан око 6. века пре нове ере) са најбруталније искреном реченицом у свим древним текстовима: “Дао који се може изговорити није вечни Дао.“ Значење је јасно: у тренутку када покушате да објасните ултимативну истину, већ сте је искривили, филтрирали и покушали да је зауставите.

Исус је такође разумео ово. Он буквално говори ученицима да говори у параболама јер већина људи није спремна да схвати истину директно. Нису имали језик за квантну физику, не-дуалност или моделе свести као што га имамо данас, што је и даље инфантилни језик. Морали су да компресују бесконачно у речи.

„Како да опишете искуство веће од саме мисли језиком који је изграђен од мисли?“, пита се Хјуз. „Како да опишете Бога, јединство, бесконачност, свест са речником направљеним за фарме, време, трговину зачинима и кокошима? Одговор је – не можете. Зато су урадили једину ствар коју су могли. Говорили су кроз метафоре, симболе, митове, приче, поезију, параболе, загонетке. А понекад само кроз тишину.“

Порука скривена у обичном видеу

Ова запањујућа анализа и откриће пет универзалних истина нису објављени у научном часопису или књизи – већ на Јутјубу, у видеу који већ мења животе хиљадама људи широм света. Видео који је објавио канал посвећен људском понашању, невербалној комуникацији и убеђивању, изненадио је своју публику потпуно другачијом врстом садржаја.

„Овај видео није о говору тела и убеђивању“, упозорава наратор на почетку. „И дефинитивно није о религији ни на који начин. Дакле, ако је ваш ниво сигурности о свету супер висок, ово би могло мало да сврби, а знате да сигурност у људском понашању показује се када нешто треба заштитити.“

Са песмом „Спирит ин тхе Скy“ у позадини, видео започиње путовање кроз најдубљи духовни увид који је човечанство икада поделило – независно од вере, културе или времена,

пет универзалних истина које мењају све:

ПРВА ИСТИНА: Ви нисте одвојени

„Ви нисте одвојени. Никада нисте били и никада не можете бити“, објашњава Хјуз. „Свака цивилизација на Земљи је ово открила.“ У Упанишадама, древним хиндуистичким филозофским текстовима који чине завршне делове Веда (најстаријих светих списа хиндуизма, написаних између 1500. и 500. године пре нове ере), налазимо изреку „Тат твам аси“ – што у основи значи „Ти си то“. Нисте повезани са тим, нисте вољени од тога – него сте божанско које носи овај људски костим, ви сте то. Исус је чак рекао: “Цело царство Божије је унутар вас.“ Не у згради или књизи – у вама. У древним суфи текстовима исламске мистичне традиције кажу: “Ви нисте кап у океану. Ви сте цео океан у капи.“

Ако погледате херметичке текстове приписане Хермесу Трисмегистосу (легендарној фигури хеленистичког Египта), налазимо: “Све је једно.“ У таоизму: “Све је Дао који се изражава кроз 10.000 облика.“ У „Попол Вуху“, светом тексту Кичеа Маја народа из Гватемале, написаном између 1554. и 1558. године: „Срце неба, срце земље“ – универзум као једно живо биће.

„Када се талас дигне из океана, изгледа одвојено“, користи метафору Хјуз. „Има свој облик, свој покрет, свој животни век. Али талас заправо није ствар. То је океан који се на неколико секунди изражава у привременом облику. Када сте рођени, то је био океан који се уздизао. Када умрете, талас се враћа у себе. Никада нисте престали бити океан. Само сте на тренутак заборавили.“

ДРУГА ИСТИНА: Страх је илузија, љубав је истина

Ако је прва истина да нисте одвојени, друга истина обликује ваш цео живот без да то схватате: Страх је највећа лаж која је икада испричана. Љубав је једина ствар која је стварна. Најчешће поновљена фраза у целој Библији је „Не бојте се“ или „Не плашите се“. Цитат од Исуса каже: „Савршена љубав избацује страх.“ Буда каже: „Мржња не престаје мржњом. Само љубављу се мржња лечи.“ У „Бхагавад Гити“, древном хиндуистичком филозофском тексту који је део епске песме „Махабхарата“, читамо: „Пут преданости и љубави води ка ослобођењу. Пут незнања и страха води ка патњи.“

У „Дао Де Ђингу“ видимо: „Храброст долази из љубави, парализа долази из страха.“ У древној суфи мудрости, посебно код Румија, чувеног персијског песника мистика из 13. века, каже се: „Ваш посао није да тражите љубав, већ да пронађете и уклоните препреке које сте изградили против ње.“

„Све ове цивилизације које никада нису разговарале једна са другом некако су дошле до истог закључка о стварности“, наглашава Хјуз. „Страх је илузија која нас држи успаване. Љубав је фреквенција или ствар која нас буди. Страх скупља себе, љубав шири себе. Страх рађа его, љубав га раствара. Страх вас изолује, љубав вас подсећа ко заправо јесте.“

„Свака грешка коју сте икада направили, сваки однос који је експлодирао, свако жаљење које носите, сваки пут када сте саботирали свој сопствени потенцијал – све је то страх“, објашњава он. „Сваки духовни вођа кроз време је у основи говорио – патите јер верујете у лаж. У тренутку када испустите страх, не проналазите љубав. Ви се враћате њој. То је ваше подразумевано стање.“

ТРЕЋА ИСТИНА: Ваш ум није камера – то је пројектор

„Ваш мозак не снима стварност. Он генерише стварност“, открива трећу истину Хјуз. „Говорим о најдревнијем духовном учењу на Земљи. И то је истовремено најмодернији научни откриће.“ У „Дхаммапади“, збирци будистичких афоризма, видимо: „Оно што мислите, то постајете.“ У херметичким текстовима: „Све је ум.“ У хиндуистичком Веданта филозофском систему: „Маја“ – свет који опажате је обликован илузијама ума.

Поново у Упанишадама: „Универзум настаје из свести.“ Чак и Платон, древни грчки филозоф из 4. века пре нове ере, каже: „Стварност је покретна слика вечности“ – што у преводу значи да ум обликује оно што опажате.

Квантна физика? Посматрање мења понашање материје, физичких честица. „Значење овде је да свест није унутар универзума. Универзум је унутар свести“, објашњава Хјуз.

„Ваши страхови, ваша уверења, ваш идентитет, ваша сећања, ваше приче, сви они обрасци које имате у животу – мислимо да су то интерпретације. Али то су заправо филтери који преобликују стварност пре него што стварност стигне до вас“, наставља он. „Зато двоје људи могу да проживе потпуно исти тренутак и искусе две потпуно различите ствари. Зато патња обично долази изнутра, а не споља. Зато толико древних текстова фокусира се много више на унутрашњи него на спољашњи свет.“

ЧЕТВРТА ИСТИНА: Непријатељ није свет – непријатељ је его

Ако прве три истине показују шта јесте, четврта истина показује шта вас је блокирало од почетка. „Его је једини прави непријатељ овде“, упозорава Хјуз. „Нема демона, нема лоше среће, нема других људи, није свет. Сваки древни текст, сваки мистик, сви ови просвећени учитељи дали су нам потпуно исто упозорење: Ствар коју називамо ми, ствар коју зовете ви – то је ствар која вас повређује.“

У „Бхагавад Гити“ видимо: „Себе мора покорити ниже себе.“ Платон каже: „Сви греси долазе из претеране љубави према себи.“ Исус: „Осим ако човек не умре за себе, не може живети.“ Буда: „Патња почиње са приврженошћу према себи.“

„Допустите ми да вам дам дефиницију ега која ће променити ваш живот ако је усвојите“, предлаже Хјуз. „Его је прича коју сте изградили да бисте преживели своје страхове. То је маска. То су ограничења. То је мали заштитни костим који смо сашили од трауме, несигурности, очекивања и условљавања – и тај костим постаје наш затвор.“

„Его жели једну велику ствар: одвајање“, објашњава он. „Мора се осећати одвојено да би постојао. Одвојено од других људи, одвојено од универзума, одвојено од божанског, одвојено од истине. Его треба да пореди. Храни се са: боље од, горе од, паметније од, заслужније од, важније од. Его треба три ствари: хијерархију, конфликт и признање. Треба да победи, да буде у праву, да буде посебан, да буде одбрањен од вас.“

„Али ево древне тајне коју скоро нико не схвата: Цело постојање ега се заснива на страху. А страх већ није стваран. То значи да је ваш его халуцинација. То је инстинкт преживљавања који не разуме ко заиста јесте. Ви сте океан. Его је мрешкање које мисли да је цео Тихи океан.“

ПЕТА ИСТИНА: Све је повезано

Последња истина која повезује цео универзум појављује се свуда – од древних храмова до модерних физичких лабораторија. „Све је повезано. Све је један систем. Све утиче на све“, потврђује Хјуз.

У херметичким текстовима видимо принцип „као горе, тако доле“. У Кабали, јеврејској мистици: „Сва креација извире из једног дрвета живота.“ У квантној физици: Ниједна честица није заиста одвојена – све има неку спрегнутост. У таоизму видимо идеју да супротности нису непријатељи – оне су комплементарне силе истог извора.

У „Попол Вуху“ Маја видимо како је универзум једно живо биће. У будизму имамо концепт који се зове „међупостојање“ – ништа не постоји независно. У суфијском мистицизму: Душа је конац у истом космичком ткању.

Чак и у египатским пирамидним текстовима видимо: Душа се враћа звездама из којих је дошла. У древној мудрости Индијанаца Америке имају фразу „Митакуyе Оyасин“ која значи „Са свим бићима сам у вези“ или једноставније „Сви смо рођаци“.

„Ништа не стоји само“, објашњава Хјуз. „Свака акција ствара таласе, свака емоција зрачи, свака намера вибрира кроз целину. Ви нисте одвојени чвор у универзуму. Ви сте неурон у космичком мозгу који пуца унутар бесконачности. И ваш живот се не дешава вама. Ваш живот се дешава са вама, кроз вас и као ви.“

Како смо заборавили ко смо

„Ако су древни сви ово знали, ако су истине седеле на отвореном хиљадама година, како смо то, доврага, изгубили?“, пита се Хјуз. „Како је човечанство отишло од космичке свести до ове психолошке депоније у којој данас живимо?“

„Није била теорија завере. Мислим да је било нешто много једноставније. Много мрачније и много људскије. Једноставно смо заборавили ко смо били. Били смо хипнотисани тиме ко смо мислимо да треба да будемо.“

„У тренутку када су људи почели да граде цивилизације, морали смо да прикупљамо ресурсе. Морали смо да штитимо наше границе. Морали смо да преживимо ове луде, оштре зиме. Страх је постао алат. А онда, након десетина хиљада година, страх је постао навика. А онда је страх постао култура.“

„И све што страх додирне, очигледно квари. Зато сваки древни текст, па чак и Библија, упозорава нас на исте замке: похлепа, его, моћ, материјализам, поређење, жеља, контрола и приврженост. Нису покушавали да нас науче да будемо морални. Ово није имало никакве везе са бићем моралне особе. Они су описивали психолошки квар.“

У „Дао Де Ђингу“: „Када богатство и част воде ароганцији, то доноси зло.“ У Курану, светој књизи ислама: „Не чините зло на земљи, ширећи корупцију.“ У Библији: „Не сакупљајте себи блага на земљи.“ Буда: „Приањање је корен патње.“

„Свака традиција је видела ово како долази. У тренутку када су људи заборавили ко су, покушали би да попуне ту празнину са сваком ствари осим истине. И то је тачно оно што смо урадили као народ. Изградили смо целе цивилизације на врху лажи да смо одвојени. Ове гигантске економије на лажима да смо сви у недостатку. И сви смо изградили идентитете на лажи да нисмо довољни.“

Шта древни говоре о буђењу

„Ако заборављање чини да патимо, онда се сећање ослобађа“, објашњава Хјуз. „И свака древна традиција, сви без изузетка, упозоравала нас је на его, страх и илузију. Такође су нам оставили врло детаљне инструкције за оно што се дешава након колапса. Оставили су нам путоказ за буђење.“

Образац који се појављује у свим традицијама укључује пет кључних елемената:

1. Буђење почиње са истином – У Библији (Јован 8:32): „Истина ће вас ослободити.“ Не послушност, не вера, него истина. Истина о себи, о уму, о страху и егу.

2. Буђење захтева присуство – Свака традиција каже да се буђење не дешава у будућности. Не некада. Не дешава се када будете излечени и мирни и спремни. Буда говори: „Не задржавајте се у прошлости. Не сањајте о будућности. Концентришите ум на садашњи тренутак.“

3. Буђење захтева саосећање и служење – Сваки древни текст повезује буђење са саосећањем. У Курану: „Дајте потребитим, сирочету, заробљенику.“ У Библији: „Воли свог ближњег као себе самог.“

4. Буђење захтева тишину и самоспознају – У Упанишадама: „Упознај себе и упознаћеш универзум.“ Сократ, грчки филозоф из 5. века пре нове ере: „Неиспитан живот није вредан живљења.“

5. Буђење трансформише патњу у мудрост – У Библији (Римљанима 5:3): „Патња производи истрајност. Истрајност, карактер. А карактер, наду.“ У будизму постоје четири племените истине – патња је пут ка просветљењу.

„Древни нам не дају неки проспект који обећава живот без патње“, закључује Хјуз. „Обећавају вам живот у коме патња постаје катализатор за нешто.“

Најважније откриће: Сећање, не учење

„Када све ове делове ставите заједно – истина, присуство, саосећање, тишина, трансформација – свака древна традиција доспева на исто место“, објашњава Хјуз. „Буђење није постајање нечег новог. То је сећање на нешто древно, нешто дубље и оригинално што сте одувек били.“ У Кабали кажу: “Свака душа је искра бесконачности.“ На „Смарагдној плочи“, древном херметичком тексту: „Све је једно.“ У „Попол Вуху“: „Људи су божанско које се сећа себе.“

„Последњи корак буђења није учење гомиле нових мотивационих ствари. То је препознавање. То је бљесак сећања: Ох, нисам одвојен. Никада нисам био. Само сам на тренутак заборавио.“ „Буђење није дестинација до које стижете. То је повратак кући. И биће тешко на почетку“, искрено признаје Хјуз. „Али ако вам ово није звучало ново, то је зато што није било. Ви се сећате.“

„Заиста узнемирујући део није колико је све ово радикално. Већ колико очигледно осећате када то чујете. Никада вам ништа није недостајало. Били сте научени да заборавите. И буђење не осећате као ватромет и такве ствари. Осећа се као стрес. Затим се осећа као олакшање. Као да спуштате огроман ранац за који нисте знали да носите јер сте га држали целог свог живота.“

„Притисак да постанете неко, да докажете нешто, да се браните – све то је изграђено на неспоразуму“, закључује Хјуз са дубином осећања. „Свет се не мења када се пробудите. Ваш однос према свету је оно што се мења. Страх губи свој ауторитет. Его губи свој стисак над вама. Бука престаје да вас убеди да је важна. Јер сте јасно видели нешто. А истина никада није била заиста скривена. Само је чекала.“

Др Горан Дејановић

Напомена аутора: Овај чланак је заснован на раду и предавањима Чејса Хјуза и његовој анализи преко 190 светих текстова. Хјуз је водећи светски стручњак за бихевиоралну анализу и профилисање, чији рад настоји да премости јаз између модерне науке о понашању и древне људске мудрости. Референце укључују: Упанишаде (Хиндуизам), Дао Де Ђинг (Таоизам), Бхагавад Гиту (Хиндуизам), Библију (Хришћанство), Куран (Ислам), Дхаммападу (Будизам), Попол Вух (Маја), херметичке текстове, кабалу (Јеврејска мистика), суфијску литературу, и многе друге.