(ФОТО) У ОВОМ СРЕМСКОМ СЕЛУ СВАКО ИМА ШТА ДА РАДИ Једно је од лепших и уређенијих МНОГИ СУ СЕ СКУЋИЛИ ОВДЕ

Променивши скоро сва годишња доба током 40-ак минута вожње самим гребеном наше панонске лепотице, домогли смо се расположеног Срема и убрзо потом и питомих Адашеваца. 

Премда смо се упутили у ово село с благом резервом да ћемо бити разочарани, већ по самом уласку у место схватили смо да нема разлога за бригу, будући да се пред нама указало право ушорено сеоце чији су чувари и даље пажљиво нанизане шарене војвођанске кућице, сведоци прошлости и садашњости. 

Живахно село још живахнијих тонова и људи, учинило је наш боравак пријатним, натеравши онај надрндани дан да набаци осмех на лице.

- Као повереник Месне заједнице поносна сам на наше село и спремност мештана да учествују у свему што је у селу потребно - наглашава Гордана Мишковић, која је на позицији повереника од 2019. године. - Посебну вредност нашој заједници дају активна удружења која сва заједно представљају важан стуб друштвеног живота нашег села и доприносе његовој виталности. Сигурна сам да ћемо заједничким радом наставити да развијамо Адашевце као село које пружа сигурност и достојан живот сваком нашем становнику.

Колико смо и сами имали прилике да завиримо у реалност Адашеваца, уверили смо се да ово место јесте једно од лепших, уређенијих и макар наизглед бољих за живот.

Посла има за свакога, услови живота су на завидном нивоу, па онда и не чуди што су неки људи од свих места на свету изабрали да се баш у ово село скуће!

- Кроз сарадњу локалне самоуправе, Месне заједнице и привредних субјеката континуирано се ради на модернизацији инфраструктуре, од уређења улица и расвете, преко водоводне и у будућности канализационе мреже, па све до унапређења комуналних и јавних услуга. Наш циљ је да Адашевци прате темпо савременог развоја, али да истовремено остану место у којем се поштују традиција, заједништво и добра међуљудска комуникација. Поред индустријског напретка радимо и на очувању сеоског идентитета, подршци пољопривредницима, јачању културног и спортског живота, као и стварању нових садржаја за децу и младе. Све то заједно даје посебну вредност због које Адашевци остају место у којем се живи спокојно, плански и с надом у боље сутра - истиче Мишковић.

Парче земље вредније од свега

Адашевци слове за пољопривредно село, а његови мештани махом се баве ратарењем. Премда квалитет земље и све сушније године не иду у прилог онима који се определе за земљораднички пут, они који су пак наследили земљу, нешто механизације и љубав према послу на њиви, изгледа да и немају другог избора него да се препусте чарима паорског живота. Међу њима је и Милан Погрмић који већ пола века сеје класичне ратарске културе.

- Сад се сеју семена која су прилагођена новим условима, па рецимо сунцокрет може да издржи и по два месеца без кише, а квалитет је све бољи - вели Погрмић који ратари на 50 хектара.- Кад сејеш свашта, онда то буде добро, јер овамо пропаднеш а онамо добијеш. Некад сам радио у Задрузи, ја волим то. Одем на њиву, пустим мозак на пашу, што се каже. А парче земље је и даље највредније што може човек да има, један хектар је сад од 17.000 евра.

Оно у шта би се тренутно требало улагати јесте Дом културе који је некада био главни центар дешавања у селу, а данас махом зврји празан, осим мале сале која служи за прославе и даће. 

Мештани се тако углавном окупљају напољу и то приликом црквене (22. маја на Светог Николу) и сеоске (7. јула на Видовдан) славе, али и када су турнири у малом фудбалу или уличном турниру који траје више од недељу дана.

По фудбалу се село познаје

Више од века, тачније 102 године, у Адашевцима се мештани окупљају око фудбала. Најпре су у селу постојала два клуба - Сремац и Вулкан - један који је окупљао образоване, а други пољопривреднике и раднике, и тако све до 1934. када су се екипе ујединиле и створиле ФК „Граничар“ који и данас постоји. 

Оно што је још занимљиво у вези са овом темом јесте и да су Адашевци за све ове деценије имали чак четири терена, наравно како су се критеријуми и околности мењали, да би од 2007. године зајендичким снагама мештана и спонзора направили онај који је и данас на понос целог села.

- Тренутно смо у општинској лиги Запад, али „пуцамо“ на Сремску где нам је и место - напомиње председник клуба Бранислав Илић. - У клубу имамо четири тренера и играче у првом тиму, омладинско-кадетској селекцији, петлићима и пионирима. Иначе, код нас важи правило да сва деца морају да имају лекарски преглед и потврду да су здравствено способна да играју и да се такмиче. Како су технологије узнапредовале, тако су деца одвојена од спорта, али ми се трудимо да максимално улажемо у њих, у опрему, лопте... Сва средства која добијемо распоредимо тамо где треба.

Љубав се шири селом

Да се Велинка Медић није заљубила у Адашевце давних дана, 2022. се не би у ово село настанила по повратку из Аустралије, па самим тим не би ни Удружење жена „Опанчићи“ било основано. Што би била гре’ота, будући да мештани тврде да су им Адашевци живнули откад се седам величанствених дама организовало с намером да одржавају локалну културу и обичаје.

- Жеља нам је да учимо децу нашој традицији, да обележавамо разне свечаности, уређујемо центар, организујемо хуманитарне базаре, помажемо једни друге - набраја наша саговорница која је у Аустралији чак 40 година била председница Кола српских сестара. - Много нам значи што се окупљамо, а велику срећу и радост доживим када и деца дођу, кад се окупимо сви, нарочито кад су неке приредбе, буде прекрасно! За сада немамо никакву своју манифестацију, али учествујемо свугде где нас позову.

„Опанчићи“ су за сада смештени у једној просторији у згради Месне заједнице, а у плану је да добију још једну како би имале где да држе старинске ствари, да се друже, месе, везу, ткају...

- Волела бих када би се наша велика сала у Дому културе оспособила, па би ту могао и да се одржава фолклор, покрене драмска секција, а и ми да одржавамо догађаје и кад није лепо време за дружење напољу - додаје Велинка.