ЧАЧАНСКИ МАТУРАНТИ ОСМИСЛИЛИ ПАМЕТНА КОЛИЦА ЗА ВЕЋУ САМОСТАЛНОСТ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ Ево шта све ради „InvaDrive”!
Иза овог иновативног решења стоје Душан Ђукић, Матија Драгић и Лазар Минић, ученици IV разреда, уз менторство наставника Николе Бошковића из Техничке школе и Младена Дулановића из Нордеуса.
На такмичењу Галаксија куп 2026, одржаном крајем марта у Зајечару, које организују Заједница електротехничких школа Србије (ЗЕТШС) и Нордеус фондација, уз подршку партнера из привреде, ученици Техничке школе из Чачка освојили су треће место пројектом „InvaDrive“ – паметним електричним инвалидским колицима која интегришу ИоТ технологију и напредне безбедносне системе.
Иза овог иновативног решења стоје Душан Ђукић, Матија Драгић и Лазар Минић, ученици IV разреда, уз менторство наставника Николе Бошковића из Техничке школе и Младена Дулановића из Нордеуса.
Њихов пројекат не представља само технолошки искорак већ и снажан пример како инжењерска решења могу имати дубок друштвени значај. Како се наводи, „иновације нису само питање напретка, већ и друштвене одговорности“, а управо је то идеја која је водила овај тим током развоја.
Највеће званично национално такмичења у иновативним СТЕМ пројектима у Србији је пре две године трансформисано у свеобухватни едукативни програм захваљујући удруживању образовања и привреде. Захваљујучи подршци UniCredit банке и компаније Bosch Србија, организован је низ радионица, тренинга и едукација како би учесници програма из целе земље добили што више савремених знања, методологија и вештина и развијали своје технолошке иновације као реалне.
Подршка чак 29 ментора, стручњака из привреде, помогла је да тимови своје пројекте додатно унапреде и припреме се за што бољи наступ пред стручним жиријем. Читаво улагање довело је до тога да овогодишњи Галаксија куп бележи рекордан број учесника, као и квалитет иновативних пројеката који решевају реалне проблеме данашњице.
Паметна решења за већу самосталност
Основа пројекта „InvaDrive“ јесте унапређење квалитета живота особа са инвалидитетом кроз већу сигурност и аутономију у кретању.
– Наш пројекат представља „паметну“ верзију електричних инвалидских колица која интегрише напредне електронске сензоре и ИоТ конекцију у реалном времену – објашњава Душан Ђукић.
Оно што ова колица издваја од постојећих решења јесте читав низ напредних функционалности. Поред контроле путем паметног телефона и регенеративног пуњења батерије, посебан акценат стављен је на безбедност у саобраћају.
– Систем нуди и такозвани аутопилот мод. Апликација може да препозна знакове попут СТОП знака, семафора или пешачког прелаза на раскрсницама, након чега се колица аутоматски заустављају и шаљу упозорење кориснику – истиче Матија Драгић.
Идеја настала из реалних проблема
Развој пројекта започео је уочавањем конкретних препрека са којима се суочавају корисници.
„Приметили смо да су класична тржишна решења неприступачна и изузетно скупа за особе којима су потребна само током одређеног периода“, каже Душан.
Управо из тог разлога, тим је осмислио другачији приступ коришћењу колица.
„Систем изнајмљивања био би идеално решење за болничке кругове, велике тржне центре, аеродроме, туристичке атракције и места за бањски туризам“, објашњава Матија.
Лазар Минић додатно појашњава концепт: „Колица смо дизајнирали превасходно за иновативни систем јавног изнајмљивања, на принципу рентакар модела.“
Безбедност на првом месту
У средишту развоја налазила се безбедност корисника, али и њихов осећај независности.
– Било нам је од пресудне важности, јер је главни циљ овог решења управо да корисницима пружи потпуну аутономију, сигурност и неупоредиву лакоћу кретања – наглашава Душан.
Тим је имплементирао и додатне сигурносне механизме.
– У апликацију смо имплементирали СОС дугме. Уколико се кориснику слоши или се нађе у опасности, једним кликом се аутоматски шаље узбуна диспечеру или старатељу – каже Матија.
Безбедност у саобраћају додатно је унапређена.
– Додали смо систем који онемогућава поновно кретање колица након препознавања саобраћајног знака (попут знака СТОП), све док корисник на апликацији не означи да је прочитао упозорење – објашњава Лазар.
Технички изазови и иновативна решења
Реализација пројекта подразумевала је решавање комплексних техничких задатака.
– Један од комплекснијих делова био је развој регенеративног пуњења. Имплементирали смо пасивни точак-генератор који током вожње низбрдо или ручног гурања производи струју, допуњује батерију и напаја светла – каже Душан.
С друге стране, софтверска интеграција била је једнако захтевна.
– Морали смо да обезбедимо високу стабилност при слању серијских команди путем блутут модула, и то без приметног кашњења, јер је брза реакција круцијална за саобраћајну безбедност – истиче Лазар.
Како је радио тим
Подела задатака била је кључна за успешну реализацију.
– Лазар и ја смо преузели софтверски део посла. Радили смо на писању кода који омогућава микроконтролерима да прикупљају и обрађују податке са сензора – објашњава Душан.
Матија је био задужен за хардвер:
– Фокусирао сам се на конструкцију, повезивање сензора и подешавање Ардуино платформе и контроле мотора.
– Круна нашег софтверског рада била је мобилна апликација, развијена тако да интерфејс буде једноставан и без кашњења у управљању – додаје Лазар.
Развој уз потребе корисника
Посебан акценат стављен је на реалне потребе корисника.
– Наш прототип је у потпуности дизајниран са повременим и трајним корисницима на уму. Фокусирали смо се на решавање њихових реалних проблема на терену – истиче Лазар.
И наставник Никола Бошковић потврђује овакав приступ: ученици су „детаљно сагледали реалне потребе ове групе грађана“, због чега су колица прилагођена и личној употреби и систему изнајмљивања у болницама и бањама.
Поглед ментора: спој знања и друштвене одговорности
Ментор и наставник Техничке школе у Чачку Никола Бошковић истиче шири значај пројекта и његов друштвени утицај.
– Усмеравао сам их ка идеји да инжењерска решења морају давати одговоре на реалне проблеме. Желели смо да створимо производ који ће смањити финансијске препреке и омогућити аутономију корисницима – каже он.
Један од највећих изазова био је технички део система.
– Било је важно обезбедити комуникацију између Ардуино Уно платформе и Х-моста ради савршено прецизне контроле смера и брзине мотора која не сме да откаже у реалним ситуацијама – објашњава Бошковић.
Безбедност је тестирана детаљно и ригорозно: систем користи инфрацрвене сензоре за детекцију препрека и тилт сензор који у случају превртања аутоматски активира сигнал за помоћ и упозорење на дисплеју.
Признање које потврђује квалитет
Освојено треће место представља значајну потврду рада тима.
– За наш тим освојено место је најбоља потврда да смо реализовали потпуно функционалан прототип. Поносни смо што смо понудили решење које унапређује микромобилност особа са инвалидитетом и старијих лица – каже Душан, док Матија додаје:
– Конкуренција је била изузетно јака, а ово признање нам даје велики ветар у леђа за даље учење и усавршавање.
Поглед у будућност
Тим верује да њихов пројекат има реалан потенцијал за примену.
– Сигурни смо да може постати доступан, јер доноси смањене трошкове кроз систем изнајмљивања, паметну дијагностику и виши степен еколошке одрживости – каже Душан.
Лазар додатно истиче функционалност апликације:
– Корисник може скенирати фискални рачун, а систем аутоматски прати време коришћења и зауставља возило када оно истекне.
Значајно искуство
Рад на пројекту имао је снажан утицај на ученике и њихов професионални развој.
– Рад на напредним електронским сензорима, микроконтролерима и мобилним апликацијама представља савршено практично искуство за нас као ученике ИВ разреда и усмерава нас ка инжењерским и програмерским дисциплинама – закључује Лазар.
На крају, тим шаље јасну поруку вршњацима:
– Верујте у своје идеје и затражите помоћ ментора и школе – поручује Душан, наглашавајући да су управо подршка и заједнички рад омогућили да идеја постане стварност.
