”ЦЕНА НАФТЕ ПРЕ КРИЗЕ БИЛА 65 ДОЛАРА А САДА ЈЕ ОКО 100” Станић: Надамо се да инфлација у Србији неће прећи три одсто

Станић је за Танјуг рекао, коментаришући изјаву директорке Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалине Георгијеве да је рат на Блиском истоку изазвао велики глобални економски шок, пореметио снабдевање енергентима и подигао цене широм света а да ће опоравак трајати годинама, да то за Србију значи да се формирао инфлаторни притисак и да сада остаје да се види којом снагом ће тај инфлаторни талас ударити Србију и њену привреду. 

“Криза и даље траје, рат је престао али тензије и даље постоје у смислу блокаде Ормуског мореуза, што доста утиче на цену енергената која је релативно висока. С друге стране многа постројења су релативно оштећена и уништена и не поправљају се. Имаћемо успоравање привредне активности у Европи, вероватно и пад тражње производа из Србије што се може одразити на успоравање стопе раста у Србији”, навео је он. 

На питање да ли Србија има довољно залиха нафте и гаса да издржи дуготрајни сукоб без рестрикција или екстремних поскупљења, Станић је рекао да иако залихе постоје и да се стално допуњују што значи количине нису проблем, највећи проблем јесу цене нафте и гаса које ће сигурно бити скупље. 

Према његовим речима, цена нафте по барелу је пре овог сукоба и кризе била око 65 долара а сада је око 100 долара, што представља значајан скок цене нафте у овом временском периоду. 

“Та цена се може контролисати мерама државе, смањењем акциза, али то пада на терет буџета. Уколико дође до даљег раста цене на пример на 120 долара онда би један део морао бити препуштен тржишту да се та цена устали, што би значајно оптеретило и становништво и привреду”, изјавио је он. 

Станић је истакао да су се досадашње интервенције које је Србија предузела, показале успешним, као и да те мере до сада нису направиле неки већи притисак на буџет имајући у виду резерве које су пренете из задњих година. 

Одговарајући на питање како се наши привредници сналазе са растом трошкова транспорта и да ли српска привреда губи конкурентност на европском тржишту због ових глобалних поремећаја, Станић је рекао да српске привреда није толико поремећена јер цене нафте још увек нису значајно скочиле у Србији у односу на већину земаља у Европи, али и зато што држава има краткорочни споразум о снабдевању природним гасом из Русије по дупло мањој цени него на европским берзама. 

Иако још увек нема тог притиска на привреду, доста тога ће зависити од динамике у ЕУ имајући у виду да ми тамо реализујемо две трећине нашег извоза, напоменуо је он и додао да ће се динамика привреде у Србији определити у зависности од тражње ЕУ. 

На питање да ли је диверзификација енергије једино дугорично решење за економску и енергетску кризу, Станић је рекао да иако је диверизификација добро решење у смислу да не постоји увоз енергената са Блиског истока као у случају Америке, цене ће свакако расти. 

“То је међународно тржиште које је повезано, и у том погледу тешко је заштити се од пораста цене. Мере које држава примењује могу да дају ефекте у кратком року али не и дугорочно јер може да се наруши макроекономска стабилност у погледу дефицита јавних финансија”, објаснио је он. 

Станић је истакао да је ова криза по карактеру много другачија у односу на кризе из 2008. и 2020. године, јер је тренутна криза у основи геополитичка и постоје различити интереси, односно да некој страни одговара да ово што дуже траје а неком краће.