СУТРА би ваљало СПРЕМИТИ КУЋУ, АЛИ ОВО ИЗБЕГАВАЈТЕ! Славимо великог свеца, а један обичај се посебно поштује

У календару Српска православна црква 16. април посвећује Преподобном Никити Исповеднику, светитељу чији је живот био испуњен великим одрицањем, страдањем, али и снажном вером која није поколебана ни у најтежим тренуцима. Његова прича сведочи о истрајности и духовној снази која надилази све препреке, а обележавамо га уз посебне обичаје.

Свети Никита рођен је у области Витиније, у граду Кесарији. Након што је остао без мајке, његов отац Филарет одлучио је да се замонаши, па је бригу о дечаку преузела његова бака. Још од младости показивао је жељу за знањем и духовним уздизањем.

Када је одрастао и завршио школовање, његов пут га је одвео у манастир Мидикијски. Ту је примио монашки постриг од игумана Никифора, а после година посвећеног живота и труда, рукоположен је за јеромонаха од стране патријарха Тарасија. Након смрти свог духовног учитеља и блиског саборца Атанасија, братство манастира изабрало га је за игумана, иако је он ту дужност прихватио невољно.

Живот Светог Никите био је обележен великим искушењима. Због своје вере и истрајности био је прогоњен, затваран и излаган тешким мукама. Пребациван је из тамнице у тамницу, трпео глад, жеђ, хладноћу и понижења.

Ипак, ништа од тога није успело да пољуља његову веру. Једна од упечатљивих прича говори о човеку по имену Никола који га је непрестано исмевао. Међутим, након сна у којем му се јавио покојни отац и упозорио га да престане да вређа „слугу Божјег“, Никола се покајао и постао заштитник светитеља.

Након смрти цара Лава Јерменина, на власт долази цар Михаил, који ослобађа прогоњене вернике. Тада се Никита повлачи у мир и тишину, недалеко од Цариграда, где остатак живота проводи у молитви и захвалности.

За живота је био познат по чудима која су се догађала његовим молитвама. И након смрти, веровало се да његове мошти имају исцелитељску моћ – многи болесни су, према предању, оздравили након што су их додирнули. Његово тело пренето је у манастир, где је сахрањен поред свог духовног учитеља Никифора и пријатеља Атанасија. Упокојио се 824. године.

Обичаји и веровања

У народу се верује да је овај дан посебно погодан за мир и склад у дому. Обичај налаже да се кућа поспреми, што за друге празнике није случај, и да се време проведе са најближима, кроз посете и дружење.

Такође, верује се да треба избегавати свађе и тешке речи, јер све што се тог дана изговори може имати дуготрајан утицај. Посебно је занимљиво веровање да се не би требало бавити шивењем нити узимати иглу у руке, како се не би „ушила“ неслога или немир у кући.

(Она.рс)