Писао га је уверен да КРАЈ није тако близу! ЖАРКО ЛАУШЕВИЋ У ТЕСТАМЕНТУ ОСТАВИО ВАЖНУ ПОРУКУ НАСЛЕДНИЦИМА Ово је била његова ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА

Његова биографија, обележена снажним емоцијама и судбинским прекретницама, добила је додатно светло кроз књигу "Лауш", у којој аутор Борис Јакић настоји да прикаже не само јавну, већ и интимну страну његовог живота — од уметничког стваралаштва до борбе са болешћу и суочавања са сопственим крајем.

Као родитељ троје деце – ћерке Асје и сина Душана из првог брака са Мајом Лаушевић, те ћерке Јане из брака са супругом Анитом – Жарко је желео да све буде јасно дефинисано, па је из тог разлога и настао тестамент Жарка Лаушевића.

Као сваки озбиљан и пристојан човек, Жарко је направио тестамент у којем је до детаља објаснио своју последњу вољу. То је учинио у пролеће 2023. уверен да крај није тако близу. Између њега и смрти није било непознаница, добро су се знали још од времена подгоричке трагедије. Стално су били блиски, ословљавали се на "ти" – наведено је у књизи.

Прецизно испланирана заоставштина
Тестамент Жарка Лаушевића био је састављен са изузетном пажњом и јасноћом, одражавајући његову потребу да и у најосетљивијим животним тренуцима задржи контролу и одговорност према породици.

Његова одлука да све унапред дефинише није била само правна формалност, већ и својеврсна порука наследницима да материјалне вредности никада не смеју бити разлог раздора. Управо таквим ставом и животним примером обликовао је своју децу, настојећи да им остави не само имовину, већ и систем вредности.

Није тестамент Жарка Лаушевића једина тема којом се ова књига бави, напротив. До детаља су описани сви сегменти глумчеве болести, од сазнања дијагнозе до последњих тренутака.
Лекари су се суочавали са сложеним изазовом приликом постављања дијагнозе. Пуковник доктор Небојша Марић, који води Одељење за грудну хирургију на Војномедицинској академији (ВМА), присећа се да резултати првобитне биопсије нису били недвосмислени. У одломцима књиге наводи се да је Лаушевић био на животној клацкалици:

- Није умео да штеди. Упркос болести, није оставио цигарете. Заменио је само њихову форму – пушио је електронске уместо дуванских с филтером. Доктор са ОРЛ клинике Клиничко-болничко центра Србије биоптирао му је ткиво, а добијени резултати могли су се тумачити двојако, и да јесте и да није тумор. Био је у дилеми да ли треба да оперише плућа или не. Чим је жлезда ван грудног коша захваћена канцером, велика је вероватноћа да су у питању метастазе. Али то не значи да не може да се оперише. Његов тумор у доњем режњу није био велики.

Између медицине и личних уверења
Иако је хируршки тим био склон брзом и одлучном медицинском приступу, Лаушевић је показивао изражену потребу да разуме сваки аспект своје болести, што га је навело да истражује различите могућности лечења и да не прихвата одлуке без темељне анализе.

Препоручио сам му хируршки захват. Није ми деловао као човек који је плашљив, али је претеривао са аналитиком. Читао је много о канцеру плућа и како тај проблем може решити. Био је уверен да постоји начин да се болест елиминише или контролише другим методама. Други разлог због кога је избегавао хируршки захват били су резултати биопсије супраклавикуларне жлезде, која у првом маху није дала прецизан одговор на питање о каквој болести је реч.

- То је код њега пробудило наду да је можда у питању нека упала, а не карцином плућа. Изабрао је алтернативни метод лечења, промену начина исхране, редуковање уноса шећера и избегавање неких других ствари. Поклонио ми је књигу једног јапанског аутора на ту тему, пише Стил Курир.