НЕ ПРЕКИДАЈТЕ ТЕРАПИЈУ НА СВОЈУ РУКУ Половина хроничних пацијената не узима правилно лекове

Управо због тога многе терапије не дају очекиване резултате, а болест остаје недовољно контролисана.

Правилна примена лекова је први корак ка успешном лечењу. Термин „терапијска адхеренца“ подразумева степен у коме се пацијент придржава препорука здравствених радника у вези са узимањем лекова, начином примене терапије и променама животних навика које су део лечења.

- Када се терапија не примењује правилно, на пример, када се антибиотик прекине чим се пацијент осети боље или се лекови узимају нередовно, може доћи до погоршања болести, развоја компликација, па чак и смањења ефикасности будућег лечења. Иза сваке неправилно примењене терапије не стоји само број, већ конкретан пацијент чије здравствено стање може да се погорша – објашњава фармацеуткиња Фармацеутске коморе Србије Милена Милојевић.

Према доступним подацима, низак степен адхеренце је повезан са око 200.000 смртних исхода који су се могли спречити годишње у Европи, док економски терет достиже 80 до 125 милијарди евра годишње, услед повећаних трошкова лечења, хоспитализација и компликација болести као последица непредржавања прописаној терапији.

- У том процесу фармацеути имају изузетно важну улогу. Као најдоступнији здравствени радници, фармацеути су често први стручњаци којима се пацијенти обраћају за савет и подршку у вези са својом терапијом. Фармацеути доприносе бољем разумевању терапије, објашњавају начин правилне примене лекова, указују на могуће интеракције и нежељена дејства, као и на значај редовног узимања прописане терапије. На тај начин они активно учествују у унапређењу терапијске адхеренце, чиме се директно утиче на боље здравствене исходе и квалитет живота пацијената – истиче Милена Милојевић.

Фармацеутска комора Србије континуирано развија програме који додатно оснажују ову улогу фармацеута. Међу њима су пројекти као што су саветници за дијабетес, астму, хипертензију, као и саветник за новоуведени лек, који омогућавају пружање стандардизованих здравствених услуга пацијентима.

- Кроз ове пројекте пацијентима се пружа стручна подршка у разумевању болести и терапије, идентификацији могућих проблема у примени лекова, као и мотивација за редовно и правилно узимање терапије. На тај начин фармацеути доприносе постизању вишег нивоа терапијске адхеренце и ефикаснијем управљању хроничним болестима. Многи лекови имају специфичан начин примене. Најзначајнији примери су инхалациона терапија код астме и примена инсулина. Фармацеутска комора Србије је у оквиру пројекта саветник за астму обезбедила едукативне видео материјале у којима се на јасан начин демонстрира правилна примена ових лекова, што је пресудно за придржавање терапији и постизање терапијских циљева – објашњава Милена Милојевић.

У оквиру пројекта Саветник за дијабетес, магистри фармације у раду са пацијентима објашњавају правилну примену инсулина, праћење гликемије, као и значај исхране и физичке активности у контроли болести. Посебна пажња терапијској адхеренци посвећена је и кроз пројекат Саветник за антибиотик, имајући у виду да пацијенти често не поштују прописано трајање и режим дозирања антибиотске терапије.

- С обзиром на то да је хипертензија један од главних фактора ризика за развој озбиљних компликација, кроз пројекат Саветник за хипертензију Фармацеутска комора Србије са својим стручним тимом обезбедила је едукативни видео материјал који помаже пацијентима да правилно мере крвни притисак. Магистри фармације активно прате пацијенте и пружају им здравствене савете у циљу правилне примене лекова и постизања оптималног ефекта терапије. У оквиру даљег развоја фармацеутске праксе уводи се и услуга прегледа терапије, која подразумева индивидуални приступ пацијенту, анализу његове терапије и давање персонализованих савета, са посебним фокусом на унапређење терапијске адхеренце – каже Милена Милојевић.