ХАКЕРИ ОПЕТ ПРЕТЕ, САД СУ НА МЕТИ СПОРТСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ „Остао сам без пара, хитно шаљи 120.000 динара”
У Србији је у порасту нови талас интернет превара које се шире преко апликације WhatsApp, а нападачи све чешће користе хаковане налоге како би искористили поверење међу пријатељима, колегама и сарадницима.
Један од свежих примера забележен је у кругу људи повезаних са спортским организацијама, конкретно с Рукометним савезом Србије, где је с компромитованог налога послата порука са захтевом за позајмицу од 120.000 динара, уз кратко образложење да је новац хитно потребан и да ће бити враћен већ наредног дана. Управо та комбинација хитности и поверења чини овакве поруке посебно опасним, упозоравају већ годинама стручњаци за сајбер безбедност.
Сличне преваре већ су забележене и раније, а један домаћи инфлуенсер са ТикТока, како је сам објавио недавно, остао је без око 1.000 евра након што је поверовао да комуницира с пријатељем чији је налог био злоупотребљен, и уплатио новац на хаковани рачун.
Банке и пошта већ дуже време упозоравају на серију превара које се ослањају на поверење корисника. Најчешће стижу СМС поруке да је пакет на чекању, да треба да се кликне на линк и гласа за дете на неком такмичењу, ту су и разна обавештења о наводним наградама, као и линкови уз питање „јеси ли ово ти?”, који воде на лажне странице. Забележени су и случајеви порука о наводним саобраћајним прекршајима, с позивом да се казна плати путем линка. У свим случајевима циљ је исти – да се корисник наведе на брзу реакцију и да сам унесе осетљиве податке.
Боље спречити него дићи руке
Савет је да никада никоме не шаљете новац на основу порука, без претходне провере, као и да не уносите кодове који вам стижу путем СМС-а на непознатим сајтовима. Уколико добијете сумњиву поруку, најсигурније је да особу позовете на познати број и проверите да ли заиста она стоји иза захтева. Ако нисте у то сигурни, немојте реаговати: ако је нешто заиста хитно, особа којој требате заиста ће вас позвати. Додатну заштиту представља укључивање двофакторске аутентификације, као и опрез приликом отварања линкова – чак и када долазе од познатих контаката.
И заиста, недавни извештај компаније Касперски показује да су државни органи били најчешћа хакерска мета у 2025. години. Детаљнија анализа узрока напада у овом сектору открива да су напредне упорне претње (АПТ) биле најзаступљеније, са уделом од 33,3% инцидената. Треба рећи и да је скоро петина државних организација (18,9%) била изложена нападима социјалног инжењеринга, што потврђује да запослени и даље представљају кључну улазну тачку за сајбер претње.
Државне, индустријске и ИТ организације константно привлаче софистициране нападаче због стратешке вредности ресурса којима располажу, управљају и које повезују са геополитиком, критичном инфраструктуром и глобалним ланцима снабдевања. Сваки од ових сектора мора полазити од претпоставке да ће одлучни нападачи пронаћи начин да продру у систем, те фокусирати одбрану на рано откривање, брзо сузбијање и минимизовање периода изложености - рекао је Бојан Антовић, менаџер продаје у ентерпрајз сегменту за западни Балкан компаније Касперски.
Да ли треба да се бринете ако сте отворили поруку или се ланац зла покреће тек кад укуцате податке?
Како истичу стручњаци, у већини случајева није довољан један клик да би налог био хакован, али је управо тај клик први корак у замци. Након тога, корисници бивају наведени да унесу податке или верификационе кодове, чиме практично сами предају приступ свом налогу. Посебан проблем је што се поруке шаљу с хакованих или лажних налога познатих особа, па многи не посумњају у превару. Управо на том поверењу нападачи граде читав механизам.
