ЈУХАС ПОРУЧИО ДА НАСЛЕЂЕ НИЈЕ САМО ПРОШЛОСТ ВЕЋ ПРИЛИКА: „Културно богатство Војводине кључ развоја туризма и привреде“
НОВИ САД: Председник Скупштине АП Војводине др Балинт Јухас поручио је данас да културно наслеђе не сме бити посматрано као терет прошлости, већ као значајна развојна шанса, истичући да Војводина поседује велики, али недовољно искоришћен потенцијал у тој области.
Он је говорио на представљању препорука за боље коришћење културног наслеђа у развоју туризма и привреде, у оквиру интеррегионалног пројекта „COMMHERITOUR“, где је посебан акценат стављен на унапређење занатског и културног наслеђа у руралним и периферним подручјима.
„Морамо бити искрени – тај ресурс још увек не користимо довољно. Проблем није у томе што немамо вредност, већ у томе што је не повезујемо, не нудимо тржишту и не преносимо новим генерацијама. Имамо потенцијал, али га још нисмо претворили у развој“, истакао је Јухас.
Према његовим речима, управо пројекат „COMMHERITOUR“ доноси модел који повезује знање и тржиште, претвара занат у производ, а наслеђе у конкретну економску вредност.
Јухас је подсетио да Војводина учествује са око трећином у укупном БДП-у Србије, што потврђује њен значај као једног од кључних економских ослонаца земље, али и нагласио да, поред снажне пољопривреде, регион има богато културно и занатско наслеђе које тек треба у потпуности валоризовати.
Он је додао да у Војводини тренутно послује око 500 занатских предузећа са приближно 2.000 запослених, што представља добру основу за даљи развој, али и простор за значајан раст.
Циљ је, како је нагласио, да се кроз очување традиционалних знања, развој туристичких производа и јачање сарадње створе нова радна места и прилике за младе, чиме занатство постаје важан део економије будућности.
Главни партнер из Србије у оквиру програма „COMMHERITOUR“ је Фонд „Европски послови“ АП Војводине, а пројекат окупља 12 партнера из више земаља Дунавског региона, укључујући Мађарску, Словенију, Чешку, Босну и Херцеговину, Хрватску, Румунију и Црну Гору.
Поред Јухаса, догађају су присуствовали директор Фонда „Европски послови“ Огњен Допуђ, као и бројни представници стручног, цивилног и јавног сектора.