УМЕТНОСТ АКВАРЕЛА Радуле Бошковић приређује изложбу у свом атељеу
Радуле Бошковић, једно од најпрепознатљивијих имена новосадске уметничке сцене, сликар, графичар, оснивач студија за дизајн при Српском народном позоришту, представиће у суботу, 25. априла, аквареле у свом петроварадинском атељеу.
Пред поклоницима његовог стваралаштва наћи ће се 30 радова различитог тематског фокуса: прикази људских фигура, актови, животиње, птице, речни пејзажи...Како истиче историчар уметности Миле Игњатовић, на овим је акварелима демонстриран „акциони процес употребе бојених плоха, сучељених
поља, калиграфисаних делова записа са значењем директних читљивих исказа, сепарираних планова који се просторно и временски раздвајају или преклапају, уводећи на тај начин посматрача у систем другачије перспективе и композиционе и пиктуралне организације не нарушавајући притом визуелно јединство реализованих призора”.
– У једном разуђеном тематском репертоару проширених и метафоричних значења Бошковић, иако инсистира на изразито коректној цртачкој вредности фигуративних форми и профаних предмета, као тачном дефинисању њихове стварносне егзистенције, у мисаоном подтексту семиолошког дискурса, сугерише на загонетан начин један филозофско-егзистенцијални унутрашњи садржај који се може назвати „друга обала“ – додаjе Игњатовић. – Ову исконску човекову егзистенцијалну и дубоко емотивну потребу да се пређе на „другу обалу“, јер све чиме се овај живот исказује, све то тежи ка другој страни, као крајњем симболичком циљу и вечној жељи да се све повеже и споји без дељења и растанака, Бошковић је сликарски изразио читљивим и реалистичким исказима. Изложеним акварелима Радуле Бошковић је још једном показао да модерна уметност задржава све везе са традицијом искључујући сваки повратак на старо, али и потврђује да се старо поново рађа у модерном.
Рођени Новосађанин, Радуле Бошковић (1954) дипломирао је 1978. у Београду на Факултету за примењене уметности, и то на одсецима графике, графике књиге и сликарства, а већ следеће године постаје члан Удружења ликовних уметника Војводине.
Од оснивања је и део петроварадинског „Ликовног круга”. Током рада у Српском народном позоришту, дакле од 1981. па до одласка у пензију, потписао је велики број плаката за драмске, оперске и балетске представе. Самостално је излагао више од 50 пута, од Новог Сада до Будимпеште и Париза, док је учествовао на више од стотину колективних изложби из области сликарства, графике и графичког обликовања.
Награђен је, између осталог, признањем за графику на Октобарском салону у Београду, ( 1988 ); Бронзаном па Златном плакетом, Међународног тријенала позоришног плаката (Нови Сад, 1991. и 1998), „Искром културе“ Културно-просветне заједнице Војводине за област ликовне уметности ( 2002 )...