ЗНАЈУ ШТА СУ „GO” И „HELP“, АЛИ НЕ И ШТА ЈЕ ВРАБАЦ, ДА ЛИ КОЗА ДАЈЕ МЛЕКО И ЧИМЕ СЕ ХРАНЕ КРАВЕ Сваке године поражавајућа слика на тестирању будућих првака
Стигли су први резултати тестирања будућих првака, и психолози су забринути – деца знају речи на енглеском, али не знају шта је врабац, шта воће, а шта поврће, да ли коза даје млеко...
Предшколци у Србији почели су претходних дана да се упознају са школом на редовном годишњем психолошком тестирању у оквиру уписа у први разред. Том приликом показали су с каквим знањем располажу.
За само тестирање не постоји посебна припрема – није неопходно да дете познаје слова, зна да пише, чита, рачуна пре поласка у школу.
Међутим, неке основне ствари се подразумевају – везивање пертли, закопчавање дуксерице, везивање косе, изговарање појединих речи и слично, а то је, према речима стручњака, изостало код овогодишњих предшколаца.
Психолошкиња Миња Ђорђевић, која више од две деценије ради са децом и родитељима, каже да је у последњем периоду посебно изражен пораст проблема недостатка пажње код деце, који са собом повлачи и други проблеме.
"Нажалост, деца данас немају пажњу. Када су их родитељи учили да везују пертле или закопчају дуксерицу, они су били 'одсутни'. Знате кад радите нешто што вас не занима? Безвољно. Тако и деца. Радије би одиграли игрицу на телефону него губили време везивањем пертли", каже наша саговорница.
Медвеђа услуга
Деца се сусрећу са више проблема, додаје она, а доста њих је настало јер им родитељи чине "медвеђу услугу".
"Предшколци су показали да нису потпуно самостални, а све због тога што им родитељи чине 'медвеђу услугу'. Многи родитељи журе ујутру на посао, па пожурују дете када се спрема за вртић, закопчају му јакну, па обују патике, спакују шта треба у ранчић, можда му и дају доручак... То је потпуно погрешно јер тиме родитељи спречавају децу да се развијају, да стичу вештине, да сами науче и схвате да то и то треба они да раде, а не маме и тате".
Родитељи ће најбоље помоћи свом детету да се прилагоди школском животу ако развију самосталност детета у што већој мери, наглашава она.
"Што се дете мање ослања на друге у задовољавању својих потреба, то се осећа сигурније и лакше се сналази у новој средини, дакле, да уме да закопча рајсфершлус или веже пертле, да самостално користи тоалет, да зна да затражи помоћ".
Проблем за проблемом
Према њеним речима, код деце постоји пораст проблема са пажњом и са контролом уопште.
"Имају проблем са једноставном регулацијом, са проблематиком поштовања правила, са одлагањем тренутних потреба односно имају проблем одлагања задовољења тренутних потреба, тако да су то неке карактеристике за које заиста може да се каже да су у порасту, а негде су резултат начина на који деца живе и искуства са којима се срећу, односно обрасца васпитања у који су укључени", сматра психолошкиња.
Додаје да у родитељству преовлађује пермисивни васпитни стил, због чега родитељи имају проблем да контролишу своју децу.
"Пермисивни стил се карактерише непостављањем никаквих посебних захтева или ограничења деци. Овакви родитељи, који иначе могу бити веома топли и брижни родитељи, не супротстављају се својој деци, имају проблема да их контролишу. Тај неки културолошки одраз је одлучујући о томе како родитељи доживљају родитељство, шта сматрају да је њихова улога у том процесу васпитања деце и то се заиста јако мења из дана у дан и рефлектује се на то како нам се деца понашају и шта они сами очекују од одраслих".
"А шта је врабац?"
Психолошкиња додаје да има деце предшколаца која не знају шта је врабац, а камоли да одговори на питање како се врабац креће.
"То је због тога што је њихов ниво искуства и садржај са којим се они срећу, далеко другачији него онај који је на располагању деци из претходних генерација. Деца данас имају одређена знања, али су она доста модификована различитим новим технологијама и томе чему су заправо изложени. Деца мало бораве у природи, мало имају неку спонтану активност у неком природном окружењу, углавном су у играоницама и парковима надгледани од стране одраслих и све то, наравно, мења њихово искуство и информације које они имају, тако да их ми излажемо једном принципу садржаја, а очекујемо да знају нешто друго са чим заправо нису имали никакав контакт", објашњава она.
Не знају ни да разликују воће од поврћа, док им поједине енглеске речи иду од руке.
"Уместо да кажу потрчи, они кажу 'го'. Уместо помози ми, они кажу 'хелп', а не знају да ли је лубеница воће или поврће, шта једу краве и даје ли коза млеко".
Шта се очекује од детета пред полазак у школу
А шта се то очекује од предшколца? Шта је то што би он, у том добу, требало да зна?
"Очекује се да дете које треба да крене у први разред располаже одговарајућим речником, да може добро да разуме вербалне поруке које му се упућују и да уме да их изложи односно да одговори на њих. Ми имамо проблем с тим да су деца доста упућена на слику, дакле на визуелно 'захваљујући' екранима, а не знају да се изразе", каже она.
Прошлогодишњи резултати
Према резултатима од прошле године, та генерација предшколаца имала је проблем са артикулацијом гласова, због чега је свако друго дете ишло код логопеда.
"То је најчешће последица прекомерног праћења цртаних филмова. Са њима ни родитељи, ни васпитачи не раде на правилном изговору речи, а да би то извели сами, потребно је да слушају саговорника и да му одговарају, да су у интеракцији једни са другима, а не са екранима. Не уче рецитације или их пребрзо заборављају. Не знају да рецитују, а то је веома важно за развој меморије и критичког мишљења. Када кажемо детету да нешто изрецитује, оно почне да пева неку популарну песму са телевизије. Такође, мали је број деце којима се читају бајке, јер оне више 'нису у моди'. Сада се екранизовано успављују уз цртане филмове или аудио-приче, а уз бајке дете развија вербалну способност, машту, анализу", истицали су психолози.
Како изгледа тестирање предшколаца
Школски психолог Бранка Тишма наводи да циљ психолошког тестирања будућег првака није процена да ли је дете паметно или "глупо". Важна је процена зрелости младих испитаника и предвиђање њиховог (не)успеха у даљем школовању.
"Школски психолог, између осталог, треба да процени да ли је дете у стању да седи у клупи 45 минута или ће му евентуално пасти на памет да оде кући после другог часа, јер се није наспавало или му је предавање учитеља досадно.
Наиме, циљ тестирања није само процена интелектуалне, већ и социјалне и емоционалне зрелости детета – ако оно није достигло одговарајући ниво социјалне зрелости и није у стању да се психолошки 'одвоји' од родитеља, неће бити у стању да се уклопи у групу вршњака, односно у школски колектив.
Важније је да дете зна основне социјално-хигијенске навике, него сва слова азбуке или абецеде, односно да самостално једе, користи тоалет, пере руке и брине о својим личним стварима", наглашава она.
Наташа Златковић
