НА ПРАГУ ДЕВЕТЕ ДЕЦЕНИЈЕ АЛИ И ДАЉЕ У ПОСЛУ! Сади, бере и продаје као у најбољим годинама, СТАЛНЕ МУШТЕРИЈЕ му дају снагу да настави

На самом улазу у град Књажевац, у долини Тимока, налази се пољопривредно газдинство дугогодишњег повртара Цветка Филиповића. За себе каже да је рођен тамо где је највише топлих леја, у селу Држановац крај Прокупља, а пластеничком производњом поврћа у Књажевцу се бави још од 1983. године. Иако је на прагу девете деценије, заједно са супругом не одустаје од узгоја паприке, парадајза и краставца у заштићеном простору. Осим производњом и продајом расада, на оближњу пијацу пласирају и свеже плодове.

"Све радимо сами, а обавезе око производње су велике. У почетку смо узимали расад од мојих из Држановца, међутим сад производимо сами", каже Филиповић за Агроклуб.

Ове године каснија сетва

Сетву парадајза и паприке ове године је обавио 28. фебруара, док је краставац посејан нешто касније.

"Некад сам покушавао да сејем и крајем новембра, децембра, па чак и током јануара, међутим, решио сам да ове године сетву обавим касније", истиче он и додаје да расађивање на стално место спроводи средином априла.

Са штеточинама и болестима, каже, није имао проблема све до прошле године када су паприку напале биљне ваши, а плодове парадајза трулеж.

"Избегавам да користим хемијске препарате, па нисам сигуран да ли се трулеж плодова јавила због болести или из неког другог разлога. Мада, трудим се и да биљке редовно прихрањујем."

У свим пластеницима је постављен систем за наводњавање кап по кап преко кога биљке редовно добијају воде и минералне материје. Осим прихране азотом, који је један од есенцијалних, хранљивих елемената, Филиповић води рачуна о томе да биљке од момента формирања плодова редовно прихрањује калијумом и калцијумом како би плодови били чврсти, квалитетни и отпорни на стресне услове.

Од минералних ђубрива не треба изоставити она која су богата фосфором, нарочито у периоду расађивања биљака, не би ли оне добро формирале коренов систем преко ког усвајају воду и хранива.

Ипак, изазови у производњи се понекад не могу заобићи.

"Имали смо мали проблем са краставцем прошле године, јер су се грејачи у међувремену покварили, па смо поштено помислили да од биљака нема ништа. Супруга је хтела да их баци, међутим, временом су успеле да се изборе са стресом и нормално наставиле раст и развој", појашњава овај повртар.

Берба до јесени

Посебно води рачуна о томе да краставац добија избалансирану количину воде и калијума, како би се избегла горчина у плодовима.

"Краставац беремо све до јесени, а слична ситуација је и са парадајзом и паприком."

Тренутно је актуелна потражња за квалитетним расадом, а Филиповићи већ две недеље заредом продају парадајз, паприку и краставац на градској пијаци у Књажевцу по цени од 80 динара по комаду.

"До недавно је било баш хладно, па се расад није ни тражио, међутим, из дана у дан, ситуација је другачија. Сталне муштерије долазе и кући да купе", каже Цветкова супруга Зорица и додаје да можда не би оволико производили да није сталних муштерија који још на крају сезоне поручују расад за наредну годину.

"То нам је подстрек да не одустајемо, иако смо у позним годинама", истиче Филиповићева.

Како закључује на крају разговора, посао је велики, а биљке траже свакодневну негу и посвећеност. Међутим, ни године, а ни обавезе их не спречавају да раде оно што воле. Чим су муштерије задовољне, воља је два пута већа.