УПАЉЕН АЛАРМ! Свака осма жена у Србији заражена вирусом који изазива рак
ХПВ инфекција је присутна код сваке осме жене у Србији, а скрининг и вакцинација су кључни за смањење ризика од рака грлића материце.
Резултати пилот пројекта ХПВ скрининга у Србији показали су да је инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ) присутна код сваке осме тестиране жене, док су промене на ћелијама грлића материце регистроване код знатно мањег броја испитаница, што додатно потврђује значај раног откривања и потенцијал за унапређење националног програма превенције рака грлића материце.
Пилот пројекат који је спровео Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", уз подршку Министарства здравља и УНФПА, обухватио је 10.000 жена узраста од 30 до 65 година у Београду и Нишу. Резултати показују да је 13 одсто тестираних жена било ХПВ позитивно, док је позитиван цитолошки налаз имало 3,7 одсто жена. Истовремено позитиван ХПВ и ПАП налаз забележен је код 2 одсто жена.
Подаци указују да је ХПВ инфекција значајно распрострањенија од промена на ћелијама, што је у складу са медицинским сазнањима да већина инфекција пролази спонтано, али и да управо оне које перзистирају представљају кључни фактор ризика за развој рака грлића материце.
- Превенција и скрининг програми данас су у самом врху приоритета Министарства здравља. У претходном периоду додатно смо унапредили програме раног откривања болести, посебно када је реч о онколошким обољењима, међу којима се издвајају карцином грлића материце, дојке, дебелог црева и плућа. Држава је обезбедила све кључне услове, стручан кадар, доступне вакцине и организоване скрининг програме. Међутим, њихов успех у великој мери зависи и од одзива грађана и свести о значају превенције. Резултати пилот програма спроведеног у Београду и Нишу показују да је код око 13 одсто тестираних утврђен ХПВ позитиван налаз, што додатно потврђује значај раног откривања. Поред Папа теста, данас имамо и савременије методе, попут ХПВ типизације, које омогућавају ефикаснији скрининг и правовремено препознавање ризика. Скрининг није само индивидуална одговорност, то је питање јавног здравља и заједничке бриге о друштву. Велики број најтежих болести може се спречити или открити на време, чиме се значајно повећавају шансе за успешно лечење и дуг, квалитетан живот. Зато је важно да грађани искористе доступне програме и редовно брину о свом здрављу - истакао је проф. др Небојша Тасић, помоћник министра здравља.
Тестирање је обухватило детекцију 14 високоризичних типова ХПВ-а, укључујући најризичније типове 16 и 18, који су одговорни за највећи број случајева ове болести. Посебно је значајно да су и ХПВ позитивни и цитолошки позитивни налази најчешће регистровани код жена узраста од 30 до 34 године, што додатно наглашава важност правовременог укључивања у скрининг.
- Резултати пројекта показују да је од 10.000 тестираних жена позитиван ХПВ налаз имало 13 одсто, а позитиван цитолошки налаз 3,7 одсто жена. Позитиван ХПВ налаз, као и позитиван цитолошки налаз, најчешће су били заступљени у узрасној групи од 30 до 34 године. Укупно 2 одсто тестираних жена имало је истовремено позитиван резултат ХПВ и ПАП теста (цитолошког теста). Дуготрајне инфекције високоризичним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ) сматрају се одговорним за око 95 одсто свих случајева рака грлића материце широм света. С обзиром на то да је развој болести спор, постоји могућност правовременог откривања и лечења. У Центру за микробилогију Иститута за јавно здравље Србије обавља се детекција присуства и генотипизација хуманог папилома вируса (ХПВ генотипизација) из цервикалног бриса код жена, удносно уретралног бриса код мушкараца. Жене са упутом изабраног лекара, специјалисте гинекологије и мушкарци са упутом изабраног лекара опште праксе, могу да обаве овај микробиолошки преглед у центру за микробиологију Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" - каже проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље "Батут".
