ЧОВЕК КОЈИ СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА Сећање на проф. др МИОДРАГА РАДУЛОВАЧКОГ
Поводом 12 година од смрти проф. др Миодрага Радуловачког, добротвора, ерудите, филантропа, српског научника који је у медицини, нарочито у области неурофармакологије и поремећаја сна оставио неизбрисив траг, и великог заљубљеника у Сремске Карловце, под сводовима Еколошког центра, на дан када је рођен, 28. априла, евоциране су успомене на њега.
Чувари сећања на тог делатника на пољу науке, припадници Покрета горана Војводине, то раде сваке године од његове смрти, која је наступила 27. маја 2014.
Неизбрисив траг професор Радуловачки оставио на свим пољима на којима је деловао. У Сремским Карловцима, месту порекла очеве породице и његовог гимназијског школовања, остварио је задужбинарску мисију. Она је почела 2007. обновом чесме „Четири лава”, настављена две године касније, када је финансирао реновирање фасаде Еколошког центра, који је у његову част понео име „Радуловачки”, а 2010. исписао је још једну страницу у њизи задужбинарства обновом надгробног споменика Бранка Радичевића на Стражилову. Круна његовог ктиторског рада била је финансирање градње енергетски ефикасне и самоодрживе зграде у склопу Еколошког центра.
Пре но што се упустио у донаторске подухвате у Карловцима, професор Радуловачки је иницирао и 12 година водио програм намењен најбољим српским студентима, који су по месец дана проводили на Универзитету Илиноис, на ком је предавао, пружајући им прилику да сазнају више из прве руке о степену развоја дисциплина које су изучавали и могућностима за постдипломске студије у Америци. Од 1990. до 2002. године кроз програм су прошла 304 студента из Србије. Четворо њих из групе од 20 која је 2001. године учествовала у програму, садашњих професора на новосадским факултетима – др Михајла Ђан (ПМФ), др Сабина Халупка Решетар (Филозофски факултет), др Исидора Самојлик (Медицински факултет) и др Дејан Првуловић (Пољопривредни факултет) говорили су о професору Радуловачком овог пута, и свако из свог искуства, откривао нове детаље о њему и његовој још једној животној и професионалној мисији – неговању научног подмлатка.
Дуг професору
У оквиру овогодишњег програма сећања на професора Миодрага Радуловачког, проф. др Драган Данкуц подсетио је на траг који је оставио у Сремским Карловцима и на ранију иницијативу да нека карловачка улица или трг понесе име тог научника. Истакао је да ће и Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, чији је члан, поднети такав предлог јер, како је рекао, професор Радуловачки то заслужује.
– Професор Радуловачки нам је отворио свет – рекла је једна од учесница овогодишњег програма сећања и некадашња полазница Летњег програма на Универзитету Илиноис, проф. др Махајла Ђан. – Утицај тог једномесечног програма у Америци захваљујући професору Радуловачком је немерљив за нас. Он нам је тиме показао пут којим треба ићи уколико желимо да напредујемо. Врло сам поносна што сам изабрана да учествујем у њему и свесна чињенице да је тај програм имао велики утицај на мој даљи развој.
Проф. др Миодраг Радуловачки, отац савремене науке о спавању, како га називају, се готово пола века бавио истраживањем физиологије и патологије спавања и 1984. године поставио аденозинску теорију спавања, да би се потом посветио испитивању апнеје, престанка дисања у току сна. Са сарадником професором Дејвидом Карелијем дошао је до открића које је Универзитет Илиноис патентирао. У Сремским Карловцима се памти и по народној пословици да не даје онај ко има већ онај ко хоће, коју је увек истицао као објашњење за то што је део своје професорске плате у Америци одвојио и полонио Карловцима и свом народу.