(ФОТО) У ВЕЛИКОМ ПОЖАРУ У ПЕТРОВАРАДИНУ ЈЕДИНО НИЈЕ ИЗГОРЕЛА ИКОНА СВЕТЕ ПЕТКЕ Заштитница дома остала нетакнута!
Мистерија у Новом Саду!
Како извештава Инстаграм страница 192.рс, јуче око 15.00 часова дошло је до пожара на кући у Улици Рачког у Петроварадину, а припадници Ватрогасно-спасилачког батаљона Нови Сад пронашли су икону Свете Петке која је остала нетакнута.
Званичне потврде још није било, а на фотографији која је објављена, икона је заиста извучена из пожара са минималним оштећењима.
Док верници у томе виде чудо и божанску заштиту, постоје и одређена физичка и хемијска објашњења која могу осветлити овај феномен са научне стране.
Наиме, традиционалне православне иконе се не праве "обичним" бојама. Оне се раде техником јајчане темпере на дрвеној подлози (најчешће липа, дуб или бор). Пре сликања, на дрво се наноси више слојева левкаса – мешавине туткала (лепка животињског порекла) и креде или гипса. Овај слој делује као термоизолатор. Гипс је природно отпоран на ватру и спорије проводи топлоту до самог дрвета.
Користе се минерални пигменти (млевени полудраги камен, земља, оксиди метала). Ови материјали су неоргански и имају много вишу тачку топљења од синтетичких боја.
Иконе се такође премазују олифом (специјално припремљено ланено уље). Када се олифа потпуно осуши и "сазри", она ствара веома чврст, полимеризован филм.
У случају пожара, дешава се да овај слој под утицајем топлоте набубри или потамни, стварајући неку врсту заштитног "штита" (гарежи) који изолује боју и дрво од директног пламена. Испод тог црног слоја, оригинални приказ често остаје очуван.
Такође, иконе често висе на зидовима. Топлота се креће према горе, а понекад се уз саме зидове створи слој хладнијег ваздуха или се због струјања пламен просто не "залепи" за вертикалну површину.
Ипак, разумљиво је и да са стране верника јесте право чудо како баш икона једина не изгори.