(ВИДЕО) СВИ СУ ОДУШЕВЉЕНИ НЕМАЧКОМ МЕТОДОМ САДЊЕ ПАПРИКА! Оставља више простора у башти, а принос буде и дупло већи- Ово су сви трикови

Реч је о немачкој техници познатој као Хугелкултур или хугелкултура- систему подигнутих органских гредица који готово у потпуности елиминише копање, рахљење земље и напорно плевљење. Осим што значајно смањује физички рад у башти, ова метода ствара оптималну микроклиму за узгој паприка, чак и на мањим парцелама, а многи тврде да принос може бити готово двоструко већи.

Узгој паприка на отвореном често је повезан са температурним стресом, наглим исушивањем земљишта и осетљивошћу биљке на временске промене. Управо зато Хугелкултур привлачи све више пажње јер ствара природно топло, растресито и влажно земљиште које савршено одговара културама које воле топлоту.

Хугелкултур подразумева израду повишених гредица чија је основа труло дрво и органски материјал који се постепено разграђује. Метода долази из света пермакултуре и заснива се на идеји да се природни органски материјали враћају земљи, где се временом претварају у изузетно плодно земљиште богато хранљивим материјама.

Захваљујући томе, овакве гредице с годинама постају све квалитетније и продуктивније, без потребе за интензивним додавањем ђубрива или сталним обрађивањем земље.

Једна од највећих предности Хугелкултура јесте повећање простора за садњу. Биљке се не саде само на врху гредице, већ и уз њене странице, што омогућава знатно бољу искоришћеност простора у односу на класичне баштенске гредице.

Органски материјал унутар гредице понаша се попут сунђера- упија воду и постепено је отпушта корену биљака. Током сушних периода овакве гредице захтевају и до три пута мање заливања од стандардних засада.

Европски агрономи истичу да у таквим условима корен паприке продире 20 до 30 одсто дубље, што биљку чини отпорнијом и снажнијом.

Још једна велика предност ове методе јесте то што се готово сви материјали могу пронаћи у сопственом дворишту.

За израду гредица могу се користити оборена стабла, грање, дрвна сечка, покошена трава, старо сено, лишће, биљни остаци и органски компост. Осим што је реч о одрживом начину баштованства, овакав приступ представља и одличан начин рециклирања природног отпада.

Како се органски материјал разграђује, у земљи се ствара природан циклус хранљивих материја који из године у годину додатно храни биљке.

Сузбијање корова у Хугелкултур гредицама постиже се једноставним малчирањем површине сламом или сеном.

На тај начин готово у потпуности нестаје потреба за плевљењем, док је земљиште истовремено заштићено од исушивања и збијања након кише. У доњим слојевима гредице брзо се развијају глисте које природно прозрачују тло и додатно побољшавају његову структуру.

Током разградње органске материје ослобађа се и угљен-диоксид у зони корена, што убрзава фотосинтезу и доприноси снажнијем расту биљака.

Иако сама израда Хугелкултур гредице захтева нешто више труда на почетку, касније одржавање је минимално. Како се дрво и органски материјал распадају, земљиште постаје све богатије, па нема потребе за орањем ни интензивним ђубрењем.

Повишене гредице имају додатну предност јер се загревају много брже од тла у равни баште.

То значи да паприке раније крећу са растом, а захваљујући топлоти која настаје унутар органског слоја, температура земљишта може бити виша за три до пет степени. Управо тај „термички јастук“ омогућава раније формирање пупољака и стабилнији развој биљке чак и током наглих промена времена.

Како да направите Хугелкултур гредице?

Конструкција се слаже слој по слој.

На дно се постављају велике гране, трупци или дрвна сечка. Преко њих долазе слојеви покошене траве, лишћа и биљних остатака, а затим компост и плодна земља.

На крају се формира хумка висине између 25 и 40 центиметара.

Разградња органског материјала унутар гредице природно загрева земљу и ствара идеалне услове за развој паприка.

Правилан размак и неочекиван трик са најлонкама

Приликом садње препоручује се размак од најмање 40 центиметара између биљака, док се у садне рупе може додати пепео или вермикомпост.

Захваљујући топлоти и богатству хранљивих материја, први пупољци појављују се и до недељу дана раније него код класичне садње.

Занимљив детаљ ове методе укључује и коришћење старих најлонских чарапа или хулахопки као потпоре за биљке.

Еластични најлон се растеже заједно са растом биљке, не оштећује стабљику и смањује стрес изазван механичким притиском. Стручњаци истичу да оваква мека потпора омогућава гранама да без проблема носе плодове теже од 400 грама.

Резултат је здравија биљка, стабилнији раст и обилнији род- уз знатно мање рада него у класичном баштованству.