СТРАСТ ПРЕМА ПТИЦАМА ОДВЕЛА ГА У СМРТ НА КРУЗЕРУ Оно што локално становништво избегава у широком луку, за њега је било права тачка ходочашћа ЕВО ГДЕ СЕ НУЛТИ ПАЦИЈЕНТ ЗАРАЗИО!
Идентификован је нулти пацијент у епидемији хантавируса на крстарењу. То је орнитолог Лео Шилперорд, а страст према птицама вероватно га је коштала живота.
Овај седамдесетогодишњак и његова супруга Мирјам (69) били су на петомесечном путовању по Јужној Америци. Прво су стигли у Аргентину 27. новембра, а потом су путовали кроз Чиле и Уругвај, да би се крајем марта вратили у Аргентину, где су кренули у судбоносну авантуру посматрања птица.
Брачни пар из Хаулервајка, малог села од 3.000 становника у Холандији, идентификован је у читуљама објављеним у њиховом локалном месечнику.
Они су 1984. године били коаутори студије о краткокљуним гускама у холандском орнитолошком часопису Het Vogeljaar, а пропутовали су цео свет, укључујући и "незаборавну" дванаестодневну приватну туру на Шри Ланки 2013. године, где су с одушевљењем писали о сусрету са ретком врстом сове (Otus thilohoffmanni).
'Patient Zero' in deadly hantavirus cruise ship outbreak was Dutch ornithologist Leo Schilperoord https://t.co/Za24dmfDHJ pic.twitter.com/RHcFSy4mrw
— New York Post (@nypost) May 9, 2026
Када су се Шилперордови вратили у Аргентину 27. марта, посетили су депонију удаљену око шест километара од града Ушуаја. То место, затрпано смећем, локално становништво избегава у широком луку, али оно представља праву тачку ходочашћа за посматраче птица из целог света који траже ретко биће, белогрлог каркара, познатог и као Дарвинов каркара, јер је Чарлс Дарвин био први који га је документовао.
Управо на депонији у Ушуаји аргентинске власти сумњају да је холандски пар удахнуо честице измета дугорепих пиринчаних пацова, који преносе опасни Андски сој хантавируса, једини облик за који се зна да се преноси са човека на човека.
– Уобичајено је да посматрачи птица посећују депоније јер тамо има много птица – изјавио је за Анса Латина Гастон Брети, фотограф и локални водич. – Tо је планина отпада која данас далеко превазилази границе које су власти првобитно поставиле.
Четири дана касније, 1. априла, пар се укрцао на брод MV Hondius у Ушуаји, заједно са још 112 путника, од којих су многи такође били посматрачи птица или научници.
Драма на броду почела је 6. априла, када је Лео осетио прве озбиљне тегобе, температуру, јаке болове и пробавне проблеме. Нажалост, болест је напредовала невероватном брзином и он је преминуо свега пет дана касније, док је брод још увек био на отвореном мору.
Његова супруга Мирјам остала је заробљена у овој кошмарној ситуацији још скоро две недеље, све до 24. априла, када је коначно успела да напусти брод на острву Света Јелена, носећи са собом мужевљево тело у нади да ће успети да се врати кући.
Страшно је то што је, док је организовала пренос тела, вирус већ увелико радио и у њеном телу.
Мирјам је одлетела за Јоханезбург у Јужној Африци како би пресела на лет за Холандију, али никада није стигла кући. Посада авиона је проценила да је превише болесна за лет и извела је из летелице. Срушила се на аеродрому и преминула следећег дана.
– Као птице у лету – стајало је у једној од читуља објављених на холандском језику у априлском броју часописа из Хаулервајка.
