КОД ОВЕ МЕТОДЕ САДЊЕ НЕМА ПЛЕВЉЕЊА, КОПАЊА, ОРАЊА... Паприка удвостручава принос, а корова нигде, и све органски ЕВО И КАКО (ВИДЕО)
Садња паприка на отвореном најчешће почиње средином маја, а управо је то идеално време за испробавање методе која последњих година постаје прави хит међу европским баштованима.
Реч је о немачкој техници познатој као Hugelkultur или Hugelkulturа- систему подигнутих органских гредица који готово у потпуности елиминише копање, рахљење земље и напорно плевљење.
Осим што значајно смањује физички рад у башти, ова метода ствара оптималну микроклиму за узгој паприка, чак и на мањим парцелама, а многи тврде да принос може бити готово двоструко већи.
Узгој паприка на отвореном често је повезан са температурним стресом, наглим исушивањем земљишта и осетљивошћу биљке на временске промене.
Управо зато Hugelkultur привлачи све више пажње јер ствара природно топло, растресито и влажно земљиште које савршено одговара културама које воле топлоту.
Hugelkultur подразумева израду повишених гредица чија је основа труло дрво и органски материјал који се постепено разграђује. Метода долази из света пермакултуре и заснива се на идеји да се природни органски материјали враћају земљи, где се временом претварају у изузетно плодно земљиште богато хранљивим материјама.
Захваљујући томе, овакве гредице с годинама постају све квалитетније и продуктивније, без потребе за интензивним додавањем ђубрива или сталним обрађивањем земље.
Једна од највећих предности Hugelkulturа јесте повећање простора за садњу. Биљке се не саде само на врху гредице, већ и уз њене странице, што омогућава знатно бољу искоришћеност простора у односу на класичне баштенске гредице.
Органски материјал унутар гредице понаша се попут сунђера - упија воду и постепено је отпушта корену биљака. Током сушних периода овакве гредице захтевају и до три пута мање заливања од стандардних засада.
Европски агрономи истичу да у таквим условима корен паприке продире 20 до 30 одсто дубље, што биљку чини отпорнијом и снажнијом.
Још једна велика предност ове методе јесте то што се готово сви материјали могу пронаћи у сопственом дворишту.
За израду гредица могу се користити оборена стабла, грање, дрвна сечка, покошена трава, старо сено, лишће, биљни остаци и органски компост. Осим што је реч о одрживом начину баштованства, овакав приступ представља и одличан начин рециклирања природног отпада.
Како се органски материјал разграђује, у земљи се ствара природан циклус хранљивих материја који из године у годину додатно храни биљке.
Сузбијање корова у Hugelkultur гредицама постиже се једноставним малчирањем површине сламом или сеном.
На тај начин готово у потпуности нестаје потреба за плевљењем, док је земљиште истовремено заштићено од исушивања и збијања након кише. У доњим слојевима гредице брзо се развијају глисте које природно прозрачују тло и додатно побољшавају његову структуру.
Током разградње органске материје ослобађа се и угљен-диоксид у зони корена, што убрзава фотосинтезу и доприноси снажнијем расту биљака.
Иако сама израда Hugelkultur гредице захтева нешто више труда на почетку, касније одржавање је минимално. Како се дрво и органски материјал распадају, земљиште постаје све богатије, па нема потребе за орањем ни интензивним ђубрењем.
Повишене гредице имају додатну предност јер се загревају много брже од тла у равни баште, пише Јутарњи.хр.
То значи да паприке раније крећу са растом, а захваљујући топлоти која настаје унутар органског слоја, температура земљишта може бити виша за три до пет степени. Управо тај „термички јастук“ омогућава раније формирање пупољака и стабилнији развој биљке чак и током наглих промена времена.Како да направите Hugelkultur гредице?Конструкција се слаже слој по слој.
На дно се постављају велике гране, трупци или дрвна сечка. Преко њих долазе слојеви покошене траве, лишћа и биљних остатака, а затим компост и плодна земља.
На крају се формира хумка висине између 25 и 40 центиметара.
Разградња органског материјала унутар гредице природно загрева земљу и ствара идеалне услове за развој паприка.
Приликом садње препоручује се размак од најмање 40 центиметара између биљака, док се у садне рупе може додати пепео или вермикомпост.
Захваљујући топлоти и богатству хранљивих материја, први пупољци појављују се и до недељу дана раније него код класичне садње.
Занимљив детаљ ове методе укључује и коришћење старих најлонских чарапа или хулахопки као потпоре за биљке.
Еластични најлон се растеже заједно са растом биљке, не оштећује стабљику и смањује стрес изазван механичким притиском. Стручњаци истичу да оваква мека потпора омогућава гранама да без проблема носе плодове теже од 400 грама.
Резултат је здравија биљка, стабилнији раст и обилнији род- уз знатно мање рада него у класичном баштованству.