ДАНАС СЛАВИМО СВЕТЕ МУЧЕНИКЕ ТИМОТЕЈА И МАВРУ Заједно на крсту умираше, али се не одрекоше Христа ОВУ СТВАР НИКАКО НЕ РАДИТЕ
Из светлости предања и страдања младенаца који нису одступили од вере ни пред смрћу, остаје жива прича о љубави јачој од бола и смрти, уз народни обичај који се и данас поштује.
Српска православна црква и њени верници данас молитвено обележавају празник посвећен светим мученицима Тимотеју и Маври, младожењи и невести који су заједно пострадали за Христа и остали упамћени као симбол непоколебљиве вере и брачне оданости у трпљењу.
Према предању, Тимотеј је био чтец цркве у своме месту, а заједно са својом супругом Мавром изведен је на суд свега двадесет дана након венчања, у време цара Диоклецијана и прогона хришћана. Пред намесником Аријаном, Тимотеј је без страха исповедио веру, одговарајући да је хришћанин и слуга Цркве Божије, непоколебан ни претњама ни оруђима за мучење која су му показивана.
Тада намесник нареди те му гвозденом шипком уши прободоше, тако да му од бола зенице очне искочише. Мавра најпре би уплашена од мука, но кад је муж охрабри, и она исповеди своју непоколебљиву веру пред намесником. Овај нареди те јој најпре сву косу почупаше, а потом и прсте на рукама одсекоше.Након бројних страдања, обоје су распети на крстове једно наспрам другог, где су, према предању, девет дана на крсту живели, бодрећи једно друго у последњим тренуцима, све док десетог дана нису предали своје душе Господу.
У народу је овај дан опоменут и обичајем који се и данас памти – верује се да на празник Светих Тимотеја и Мавре не треба шишати косу, како би се сачувала љубав или призвала брачна срећа и сродна душа.
Овим светим мученицима верници се моле следећим речима:
"Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше. Амин."